Српски сион

Стр. 62

„СРПСКИ СИОН.«

Б р . 4.

између тих многих један и — Самуило Фрелих, отац и вероначелник наших назарена. Да покажу и докажу, да Самуило Фрелих није од праве вере отиао, него баш праву веру завео и отпочео, назарени се — као што већ чусмо — позивају на св. инсмо. Но запитајмо се, о чему управо говори св. писмо, да ли о томе, да ће се појавити људи, који ће праву веру отпочети, или који ће од праве вере отпасти? да ли говори о томе, да ће се нојавити прави, или нак о томе, да ће се појавити лажни учитељи ? Док св. нисмо ништа и не спомиње о појави правих, истинитих учитеља; дотле оно јасно говори о појави — лажних учитеља. Тако чусмо већ. како св. апостол Павле вели малоазијским „старешинама црквеним": „Јер ја ово знам, да. ће по одласку моме ући међу вас тешки вуци, који не ће штедити стада, и између вас самих постаће људи, који ће говорити изврнуту науку, да овраћају ученике за собом". (Дела. 20,, 29.—30.) Исти апостол на другом месту говори: „А Дух разго ■ ветно говори, да ће у последња времена одступпти неки од вере слушајући лажне духове и науке ђаволске" (I. Тим. 4., 1.) и опет: „Јер ће доћи време, кад здраве науке не ће слушати, него ће по својим жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе." (II. Тим. 4., 3.). Св. апостол Петар сведочи: „А бијаше и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама, бити лажних учитеља, који ће унети јереси иогибли, и оцрицаће се господара, који их искуни, и доводиће себи наглу погибао " (II. Пет. 2., 1.) А св. апостол Јован опет опомиње: „Љубазни! не верујте свакоме духу, него кушајте духове, јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свет." (I. Јов. 4., 1.). Сва ова места св. писта јасно доказују и сведоче, да ће се у каснијим временима нојавити не прави, него баш — лажни учитељи. И назарени нризнавајући и исповедајући, да се њихова вера појавила у паснија и касна времена, тим самим — ма и нехотице, а баш п нротив своје воље — иризнају и исповедају, да је њихова „наука изврнута", вера лажна. Старина јесте најпоузданији знак, на,јјачи доказ исшинитости неког учења, неке вере. Па на којој вери нађемо и видимо тај знак — примајмо је и држимо је се, јер је

права, јер је истинита. Назарени нам и не допуштају, да на њиховој вери њиховом учењу тражимо тај знак, јер нам већ у напред кажу, да њихова вера није стара, јер у наиред признају и исповедају, да назаренство постоју тек од неколико десетина водина. И ми смо пм на том признању, на тој исповедп веома благодарни. А православнп позивају увек и свакога хајдмо у прошлост. у далеку прошлост, у времена стара, у времена прва, у времена апостолска; јест, хајдмо тамо да се видимо, онде веру да испитамо ! А кад је тако, онда је бистром уму и здравој памети јасно и разговетно: које је истинита црква Христова, да ли она у којој су иравославни, који смело позивају у прошлост; или она, у којој су назарени, који се прошлости страше, од старине бегају? Јеете., назарени се давнине страше, од старине бегају, јер знају, ,јер осећају, да у њој своје вере спазити, своје науке наћи не ће н не могу.

ЛИСТАК. Б 1 Л Е Ш К Е. (Превишња потврда.) Данас, у суботу, примила је Његова Светост, преузвишени господин патријарх Георгије, донис кр. уг. министра просвете, којим јавл>а, да је ТБегово ц. и кр. апостолско Беличансгво превишњим решењем Својим од 20. јануара о. г. благоизволело најмилостивије потврдити избор впреч. г. архимандрита Лукијана БогдановиЛа за епископа Будимског. Ову вест примили смо нри закључку листа. Дан посвећења новоизабраног епископа објавиће се у своје време. (^Скупоцено Јеван^еље.) По налогу краља српског Александра I., штампаће се наскоро књига једна, и то само у 300 примерака. У н>ој ће бити најдрагоценије исправе, које се односе на српску уметност т старијега доба. Књига ова је „факсимиле," снимак Јеванђеља из XII. века, које су му калуђерп поклонили 1896. г. када је о Ускрсу походио манастир Хилендар у Св. Гори. Почетна писмена и иконпце су особито вештачки израђени. У оригиналу ове дивне књиге фали један лпст, који је некп руски свештеник искинуо, а чува се као драгоцен спомен у царској библиотеци у Кијеву. Руски цар је овластио краља Александра, да може и овај лист снимпти, те ће по