Српски сион

Бр. 4.

„СРПСКИ СИОН."

Стр . 55

за прекршиоце, јер ретко је који нрекршилац казну са слашћу претрпео. Ено, и „ИагосЗпеКоуше", баиг ових дана, питају: „А шоге Н ђШ гакоп (1оћаг, коЈ1 пе ос1ге(1јије па§та<Је ха пје8'оуе ргекш1е1је?" И одмах одговарају: „То је ђаг јазпо, (1а — пе тоге." Сви су закони такве природе уз ту клаузулу, и нигде сукоба, каквима застрашује „КаЈоНШ 1лв1" наше законодавне факторе. Логично по теорији његовој о кажњивању прекршилаца закона морала би постојати заоштрења и сукоби и због клаузуле о казни у односним законима о издавању патичних извадака, наповедима и венчањима. Она не ностоје. Не би бивала ни због клаузуле у закону интерконфесијоналном. Не, не. „Ка1. 1л8<;" се само шали, не би ли кога уплашио својом шалом. Ил' се треба нечије такве претње више бојати крај закона, него водити праведног и легалног рачуна о одијуму оних, који траже закон, јер га нема?! „Ка*. 1л81" цитираним горе речима даје знати, да би његови једномишљеници, кад би се донео жељени закон без клаузуле, радили „како је 1 вас!а"; а да би се заоштравали кад би донесен био тај закон уз клаузулу. То је само разлог више, да треба закон донети уз клаузулу. А да ће онда брзо многи изгубити ћеф да изазива заоштрења, трвења и сукобе, за то смо, мање више, сигурни. Још једну. „Ка1. 1лз<;" упозорује на то: „с1а ппјевапје ваћога и 1е §1уап (пнтерконфесијоналних одношаја), 1 и орсе и!јесапје 1е^181а1;1Уе 1 <1ггауе и С 181 о сгкуепа рИапја вуакако је ргаесес1еп8, коЈ1 ве пе вшце иа 1аки гики игеН, . . . 1е вта!га паЈ2§'0(1тј1т в!уап ргезш1јп'а(д 1 игеЛјјуаИ ргета ргор181та сгкуе, о кој1та §'0У011 сгкуепо ргауо". 'Кад о томе говорити и решавати не би било доцкан и задоцњено, према постојећој пракси у свима државама, и кад о томе теоретисати не би било беспредметно, крај разних компликација интерконфесијоналних одношаја и укрштаја њихових интереса, и немогуће у њима иресуђивати без авторитета државне власти, — ми би се у тој тачци спорног питања нашли брзо загрљени са „Ка1оНск1т 1л81от". Али пре свега и у тои погледу нам је принцип: „како теби тако мени, капица ми капица ти". Ако „Ка1. 1Лб1" нема ништа против овога принципа нека поради, да се наше законодавство

и државна власт одрекне своје ингеренције и надлежности у донашању интерконфесијоналних закона, па да сва питања, која се односе на расправљану овде ствар, решимо сваки за себе у свом властитомделокругу, апо своме каноничком праву. Чудили би се и дивили његовом успеху у томе, па били би „Ка1. 1лв1;и" на том особито и благодарни. На иисанији његовој у 4 броју од ове године и на његовој сепаратистичкој борби иротив донашања интерконфесијоналног закона, што га желимо на основу равноправности и реципроцитета — тешко ће му бити захвална будућност заједничких нам римокатоличких и православних, а ни хрватских ни српских интереса. Да завршимо. Питање .уређења интерконфесијоналних одношаја у краљевинама Хрватској и Славонији престаје бити питање, које се може обилазити и одгађати на дуже време. С обзиром на истакнуте претензије, односно на рђаво расположење неких римокатоличких кругова према томе уређењу, то питање има своје потешкоће, али, оне се морају отклонити и савладати; оне не могу спречити решење тога питања. Не могу га спречити из два узрока: јер је захтев гледе жељеног уређења легалан и са сваког објективног гледишта основан и праведан; јер је сув,,;емен и јер га постављају вероисновести, које у Троједници значе — снагу и чињеницу, која се не сме и не да игноровати. То је захтев и целог српског православног народа у Троједници, као једног човека. Срби посланици су примили ствар тога захтева у своје руке. Уз њих смо сви. Ако нису или вољни, и они сви ко један, или ако сви заједно не могу томе захтеву извојштити задоволење, нека то отворено изјаве. Ако се осећају вољнима одлучно у том питању нослужити општем интересу, нека нам то делом посведоче. Треба ли пм при томе глас народа чуће се тај глас скоро — нису Цвети далеко. Наша је девиза и захтев: равноправност и једнакост, а доле са надмоћношћу једне вероисновести која је, на штету и понижење свију других законом признатих хришћанских вероисновести. Наш захтев и девиза има на својој страни све обзире и државни основни закон од 1848, а надмоћност римокатоличке вероисновести, што се практикује, противи се — закону, противи