Српски сион

Стр. 70.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. п.

њој црпао ону чудну снагу за рад, који је онако обилно и е успехом развио био на свима пољима јавног народног живота. Ваља само летимице проћи и видети шта се казује за љега: како је наизменце хитао у самоћу и народ, у Свету Гору и Србију, као онамо да заграби и захвати благодети и благослова па овамо да дође да га излије из пуна срца и душе. Мезимац у оца и мајке Сава је зачет и рођен 1169. под заветом уздржања од стране њихове; пре потпуне своје зрелости положио је за себе исти завет и само је духовно рађао између осталих многих Немању; прв > је одбегао у руски манастир св. Иантелејимона, где се одмах нокалуђерио а по том у Ватопед где се још 1187. као особити исносник показао, тако, да су га бра тија упоређивала с анђелом — једнога младића од 18 година! 1198. саградио је с оцем, Студеничким пострижеником, Хиландар, у коме је Немања 1200. умро на рукама његовим, 1201 се посветио а 1203. Сава, који се у то време још жешће испаштао и са светог живота и добрих дела својих изашао на глас у свој Грчкој земљи и Српској, кости или боље мошти Симеонове пренесао у отаџбииу, камо је дакле после 15 година први пут ишао, браћу и народ мирио и остао неко време на њихову молбу старешином Студеничким. Као таки започео је и развио књижевну радњу своЈу, обилазио је земљу утврђујући Србе у вери и с братом Стеваном ударио темељ Жичи, која ће на скоро да буде столица Српском митрополиту. Ово се збивало већ у зрелом добу Савином, било је разгледање и спремање иоља и земљишта за велике послове, који ће да се изврше у Србији. За то је опет био нуждан велики нут и боравак на истоку и у Светој Гори, где су се међу тим, по његову примеру толики спремали, да му се на позив носвете на службу Богу и пароду свога отачаства, у које кад се вратио, ако је затекао Стеваиа првог краља, он га је као први самостални архиенискон српски за таког признао по Гуварцу, а по Доментијану сам крунисао 1222. године Ииаче је уређивао цркву, устаиовио 10 еиископија, мирио сгранке, стишавао крв-

цу и посредовао у рату с Маџарима 1228. Венчавши у Жичи Гадослава а покалуђеривши, као пре 30 година оца, брата Стевана, крене се Сава у Свету Гору и Јерусалим да се одмори и окрепи за даљи рад. Како је онамо подвизавао се опширно се прича у животу му из ког се као из извора црпу ова дата. Још једном у Србију дође, да пренесе моћи Симеона бившег Стевана у Жичу и крунише 1231. другог синовца Владислава, замонашив Гадослава, који му сазида вечну кућу на овоме свету, где ће сам по смрти лежати, манастир Милешево на Херцеговини, ио други нут се подигне у Србију и гробу Христову у Јерусалим на Исток, где је као светац приман и од иеверника и одкуд у повратку премину у земљи Бугарској од тешка носта и строгог живота калуђерскога напаћен 14. јануара 1237. а у 68. својој години, Да се као наврши мера његових подвига он је мртав спаљен мученички на Врачару од Турака 1594. Драги ученици! Ето тако Сава живећи и радећи пре 700 годииа за пас, дао нам је и даје нам и дан данас пример не само шта ваља народу, него и какви треба да су му посленици, ако ће да им је дело успешно и угледно. Учити и настављати млађе у поелушности старијима, Богу и властима собом будући образ вредпоће и умерености у животу, у којој другој као у првој, умереној дијети, као неуморном раду. лежи једино јамство и залога уснеха и напретка, Нећу да спорим ни да зборим за аскизу ону праву и строгу као искључни метод и с.»едство за свагда, за свашта и за свакога: за њу нису данас ни времена, ни послови, ни људи. Време не, јер нравац науке и задаћа њена у новије доба схваћа се, да је канда у томе, да служи више личним него алтруистичним потребама човечјим; морал је хедонистичан: сврха свега рада и тежња наших у томе је, да се ностигне што већа мера угодности и удобности, сама вера у други живот, веле, на томе почива. Добро; но то што се даље истиче мета, и, теоретски, досгојније је човека и његових умних способности, и, практички, ове се боље вежбају, јер да се и докле се до ње стигну и добију „обе-