Српски сион

бр. 5

се усљед силне воље и одводи нервена снага, да се праве и иреправљају мождана зрнца и кончићи. Но за то кад тако једиа сила искрсне међу изможденим вођима, књижевницима и Фарисе.јимаустајалих друштава са преживелим се установама им и учењима, надају стари устави и веровања да се иа њиховим рушеванама подигиу и замеие их здравији и новији системи. иостали и сазрели у главама аскета рад добра ве ликих делова, трећине, четвртиие и целога света, да послуже и потрају за векове и за довека, као будизам и мухамеданство, а по превасходству хришћанство. Но томе би се дале дакле донекле протумачити и научно, физиолонјки , чињенице и појави дисииилине и живота аскитског — свођењем па именоване органске радње нашега тела и закон распоређења његових снага, у осталом подобан да се узме такођер као део велике доктрине корелације свију природних снага или боље снаге, чијом се модиФикацијом скуиа са осталим сматрају исто наше животне, живчане и умие радње. Она је снага стална и вечна и ни најмања јој се мера не може изгубити него се само мења у облику, те кад је нестане у једном, јавља се у дпугом. Но елеменат субјективни, лишавања, патње и телесни бол, пхто га вољно подносе аските и њихов значај у економији нашега организма за умну и моралну страну наше природе у опште, наука је још за сада немоћна да објасни и оцени, а очевидно је не мала улога им у животу човечјем. Тим начином кад кротимо све друго што дише и осећа, зар да не кротимо и себе? Та при погледу само мука и невоља па омекнемо и нодобримо се, бивамо бољи и милостивији. И друго је још истина. Чуство жалости и туге није увек ни непријатпо чуство: читати, слушати, гледати оно што га нроизводи то је доиекле осећати га; нисати, казивати и приказивати ако су доживљаји туђи а камо ли још своји, још је мучније ио јамачно угодпо: — та што је најлепше и иајузвишеније у поезији и књижевности нашој народној и класичној светској то је трагичпо и болно — у болу зачето и рођено, за то ваља да и мило, прима се и нриања за срце наше као пра-

родитељско паслеђе, најслађе и најгорче уједно. А које је за моју претпоставку особито важно: у муци и невољи човек је често проиипавији и видовитији, нарочито за највише верске и моралне истине отвори се онда боље срне и ум, као што су давно осетили и дивно изрекли то велике поете и философи , па и сама народна мудрост у познатим причицама и пословицама. ^Уег ме зеш Вго! тћ Тћгапеп а§8, \\ 7 ег пје сИе кшпте1то11еп НасМе АМ ветет ВеМе т^ешепс! 8а88, Вег келп(; епсћ пјс М, 1ћг МттНбсћеп МасМе! (т о 1 ћ е. У животу Савином он се спомиње поред оца и брата као велики државиик који је круписао тројицу првих српских краљева, као мудар јерарх, који је оргаиизовао управу прквепу и поставио првих српских „дванаест великих владика;" као ирви. који је замочио перо и записао у књигу српску мисао и српску реч — свему дакле што смо и имамо од оида и до дапас, Сава пам је зачетник и ауктор: донде раштркана племена Неретљани, Зећани и др а од њега и опа му Срби — народ под влашћу; до њега недокрштени и невенчани по законима демонеким, а по њему по закону Божјем као људи његови и словесно стадо са својим пастирима, којима је свима, начелник на земљи до данас био и остаје он; српски језик пре се само говорио, док га Сава није стао иисати и заметла се од оно доба сгара нам књижевност. Једном речи: лржава. црква, име, народност, језик, литература — обележја и атрибути најнанреднијих скуиова људи и друштава, Савине су творевине у нас и за то је он, и без његове светиње, без поговора највећи добротвор и учитељ народни и као таки опште слављеп и поштован у српској историји каквог немамо више, а мало и други у својој. Но биограФ његов истиче нарочито још једну страну и врлину Савину. као што смо видели, његову аскизу. која се нри оцени заслуга му за народ обично не узима у рачун нити доводи у свезу са другим чим, доли са светињом, а ја судим, да је осим богоданог талента Сава баш у