Српски сион

Број 5.

штана благаја" на другом свету, на овом ее ставља у дужност богоугоднијн живот — него кад се одмах тражи награда за дела или још и у напред. А према времену су и нослови и људи. Тада се готово рећи, из ничега стварало и то тако крупне ствари као што су државни и дрквени ред, име, језик, књижевност српска, те је ваљало нривикнути свет на једноликост и ред, илемена иедисцнлинована и дивља узаптити и упитомити, а данас се то све по себи разуме и само га треба одржавати и гдешто упапређивати, за то су пак довољна средства и методи истипа од рода оних но не они, слични и ако не идентичии с њима, умереиа дијета, а не велика аскиза, коју ми свакидашљи, мали људи какви смо, пе би могли ни сместити ни поднети. У осталом гдегод узима и буде да се изведе што веће и замашније, јављаће се и биће вазда и људи необичних, дубокомислених, побожннх, лојалних, умерених, као што су међу другима били основатељи и овога првога вишега научнога завода у Српству, прави ноклоници Савини „духом и истипом" од онда, кад се још пије у сриским школама устима као сада славио Сава; или зар откидајући од уста својих нису били у свако доба пре аските, него сибарите? Подражавајући љима, који су иодражавали Сави, хранимо свето аманете његове: побожност и оданост нашој лепој православиој вери, која нас чува, и лојалност Ономе, који чува њу, Краљу и Господару, и остале нам тековине од њега ујамчене и заштићене } овој нашој другој и драгој отаџбипи, цркву и школу, име и језик вародни у књизи и науци српској. А сврх свега, према увору пашем данашњем и ваздашњем, набљудавајмо вазда у раду вредноћу и неуморност а у животу умереиост и смерност имајући живи углед у паследнику Савииом, матриарху Гесргију, верном деиозитару своју оних човечанских и народних нам светиња. Слава Сави Немањићу. Слава осниватељима гимназије карловачке. Слава РБеговој Светости, патриарху Георгију* В. Буји^. * Ово је говор, што је на дан св. Саве ове године прочитан у гимназијекој дворана после водоосвећсња. Ур. —

Стр. 71.

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. (Наставак.) УИ. 0 спаеоноеним ередетвима Цркве Хриетове т. ј. о ев. тајнама. Основав цркву своју Христос Спаситељ је рекао и обећао, да ће бити са црквом и у цркви својој „у све дане" (Мат. 28., 20.); а јер ће Христос битн са црквом и у цркви својој, црква ће та бити толи силна, и јака, да, ,ју „врата иаклена неће надвладати" (Мат. 16, 18.); а како оиет цркве Христове нико надвлати неће моћи, то ће црква та и трајати „до свршетка века". (Мат. 28., 20.). Еако ће црква Христова дуготрајна и управо вечна бити, то је она морала бити снабдевена средствима, којима ће она освећивати и спасавати сва иоколења; људе свију векова, који ће у њу улазити и у њој сиасења тражити. Па Христос Спаситељ је и дао цркви својој средства такова Он је установио и цркви. својо.ј предао тајне завета свога, завета новога. На нитање: шта је тајна? — „Православно исиоведање" одговара: „Тајна је свештена радња, која, под видљивим каквим обликом, даје души онога, који верује, невидљиву благодат Божију." (I део 99. нитање^.ЈГајном се, дакле да,је души вернога под видљивим обликом невидљива „благодат Божија", или као што то „Пространи катихизис" разјашњује: „спасавајућа Божија моћ". (стр. 76.) И.з речи апостолових: „тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијех," (I. Кор 4., 1.) дознајемо и уверавамо се да „тајана Божијих", односно тајана новозаветних има више. II збиља, тајана има — седам, а те су: 1.) Крштење 2 ) Миропомазање, 3.) Причешће, 4.) Покајање. 5.) Свенггенство, 6.) Брак и 7.) Јелеосвећење (свештање маслај — („Простр. Катихизис" стр. 76.) То је у кратко о тајнама у опште. А сад да видимо како са тајнама сто.је назарени. Упитани: имаји ли тајана? — одговорише назарени немамо, јер Црква Христова и нема тајана. Унитани даље: иа да ли имају н. пр. тајну крштења? — одговорише: крштење није тајна него је то јавна ствар! Оригиналан одговор, који јасно сведочи,

„СРПСКИ СИОН"