Српски сион

С тр . 72.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 5.

сведочи, колико се назарени разуму у стварима вере!! Та ни православни не врше н. пр. тајну крштења кришода и тајно, него отворено и јавно, шта више отвореније и јавније него сами назарени; па ипак им јавност та ништа не смета, да крштење сматрају и иазивају тајном, будући да православни не виде и не знају , како се погружавањем човека у воду исти човек ослобађа и чисти од прародитељског греха. Ако назарени то виде и знају, како то бива, — е онда је за њих крштење збиља „јавна ствар." Ако црква Христова доиста нема тајана, како онда да разумемо приведене речи аностолове: „тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијех"? Какве су то „тајне Божије"? Па онда: шта да рекнемо о браку, који аностол изриком назива „тајном", и то „великом" (Ефес. 5., 32.)? Но назарени ипак имају крштење, и то ако не тајну крштења, а оно зар „јавну" крштења. Али једно, да би се могли лакше разумети; а друго, што ми православни — баш кад би нас о том и уверавали — не верујемо, или бар сумњамо, да назарени виде, те и знају, како благодат Божја у тајни крштења иере и сиира са човек§ нрародитељски грех — рећи ћемо, да и назарени имају тајне Рекавши да назарени имају тајне, запитати морамо: колико тајана имају? Изгледа, као да имају свих седам тајана; али како ? — то ћемо видити, кад будемо о свакој тајни посебно говорили. У ногледу броја тајана назарени се разликују од својих рођака протестаната, који имају само две тајне: крштење и нречешће. Добро ће, а и корисно бити, да се и за један часак само позабавимо са протестанским учењем о броју новозаветних тајана. У одељку „о светом нредаљу" речено је, да се протестанти, — који одбацују, или бар кажу, да одбацују св. предање — „више пута осврку на св. предање онда, када им своје учење одбранити и истинитост истога доказати ваља к Па ево тај је случај и овде код учења њихова о броју тајана црквених; на име, ваљаност свога учења и истинитост своје тврдње, да су само две, а не седам новозаветних та-

јана., иротестанти не доказује искључиво св. писмом, као што би то са њихова гледишта и требало и као што би ми то од њих очекивати и с правом захтевати могли. Не, протестанти тако не чине; они своје учење бране и — списима св. отаца, или боље св. предањем, К0 Ј е Ј е У списима св. отаца. Јер у списима св. отаца о тајнама нема и бити не може ничега новога и оригиналнога, будући да св. оци нити су хтели, нитис у смели тајне установљавати и начин њихова вршења мењати; него говорећи у својим списима о тајнама, они просто наводе оно, што су од старијих чули, од својих иретходника — нримили. Већ сама та околност, да се протестанти — поред одбацивања св. нредања — у неким случајевима и приликама ипак позивају на св. предање: јасно и гласно говори, темељито и очигледно доказује, колико су протестанти себични и самовољни у стварима вере. Или зар то није себичност и самовоља, кад протестанти рекну: нама не треба св. нредање, доста нам је св. писмо; али ако то исто предање доказује, или тек изгледа да доказује, истинитост наше тврдње, нашег учења, онда нам — треба, онда ћемо се на њега позвати?!! Осим протестантске себичности и самовоље околност та јасно говори и очигледно доказује и то, да протестанти —• поред свег усиљавања — без св. предања бити, без св. предања верски живити — не могу. Баш као што ни човек телесно без ваздуха бити и живити не може. Истина, на|е се по неки, који, да би иоказао нешто необично, нешто чудновато, рекне, да он без ваздуха живити може, да он дисати не мора. И збиља, он устави, дах и дуго и дуго не дише; ма бадава, он а ире а после оданути мора, ма за тим и опет недисање наставио, да после извесног времена и опет одане. И тако ће тај час на дуже времена дах задржавати, час ма и за тренутак само одахњивати. Е па таки су и протестанти. Они тврде, да је за доказ истинитости њихова учења довољно св. иисмо; и они почну, поједине тачке учења свога св. писмом и доказивати. Па кад су се натезањем и самовољним тумачењем св. писма довољно намучили и напатили, а они да би мало оданули, да би мало себи олакшали — позову се на св. предање! Св. предање или је важно и нужно, или