Српски сион

Б р. 6

„СРПСКИ сион.-

Стр. 91.

собност у схватању." 1 ) Тако мисли један од највећих научењака, тако морамо мислити и ми, ако својим радом озбиљно за тим идемо, да истину нађемо. Да је религија најчвршћа веза, која спаја и одржава друштво у целини, то беше свагда уверење најбољих умова човечанскпх. Цицерон у спису своме ..1)е па1ига с1еогит" на једном месту вели: „Наис! зсш, ап р1е1а1е аДуегзиз (1еоз 8ић1а1а Дс1е8 е11ат е1 вос}е1аз ^епепз ћитапј е1 ипа ехсеПеићзвша У1г1и8, 1из1Ша, 1о11а1иг" (ја не знам, да ли би вера и људско друштво и идеја правде уопће још могла постојати, кад би нестало побожности према Богу). Или зар да се не сложимо с Платоном, који позива грађане своје идејалне државе: „Најдубље уверење свих грађана нека буде, да је Бог господар и управитељ свега, игго постоји, и да све, што се догађа, зависи од његова погледа и во.Ђе". Могли би споменути још и Аристотела, који проглашује богослужење за ирву од шест главних установа, без које држава не би могла иостојати, и стога нзрично обележава свештенички сталеж као први у држави. Али ова истина је тако снажна, тако необорива, да је нагнала и једног Волтера, који се смејао свему што је свето, да изрекне ове речи: „Свугде, где иостоји државни живот, нотребна је религија; закони бдију над јавним моралом, религија над нриватним животом. Све да нема религије, морали би је лууди ради опћег добра створити." Тако мисле најсветлпји умови човечански, који се у своме раду не освртаху ни на какове обзире, него иђаху једино за истином. Религијозно уверење нрожима скроз и скроз свакога човека, дочим је безбоштво скроз и скроз продукат новршних ногледа на свет и закона у њему. „Ееуез ^из1из 1и р!Шо8орМа тоуеге Гог1аз8е роззе ас1 аИтеЈзтит, зес! р1епЈогез ћаиз1из ас1 геН§Јоиет гес1исеге" (Бе Аи§т. зсјепћагит Нћ. I.) рекао је славни научењак Бекн Вјеруламркн, и те речи његове остају истина за увек. Да је религија тако потребна за одржање живота човечанства, могао бих вам за доказ тога прелистати историју света од њеног почетка, па до дана данашњега. Но довољно ће бити, да вам укажем на историју нама најближу, на историју српскога народа. Историја нас иак учи; да је Нравославље ујединпло нод

Немањом све српске земље, да је државу српску уздигло II од Душаном до највишег врхунца,оно нас је очувало толике векове у тешкоме ропству, очува нам и име и народност. Често сте слушали, да су нам и гусле много помогле; јест, гусле су биле врло важан фактор у нашем одржању, али памтите, да су и оне ромориле пред црквама и манастирима, и да су оне позивале у борбу за крсш часни јер је у крсту. т. ј. у вери нам православној било једино уточиште. Црква нас је спасла од нолумесеца, а то значи од пропасти и душевне и телесне, и културне п моралне. Па и данас само нас вера сиасава. С њом живнмо, без ње нам нема живота. Вама је веома познато, да је историја та§1з1га ућае, е па нослушајмо тога мудрог учитеља свог, који нас учи; да нам је црква православна најбољи бранич имена и језика сриског. Ви ћете, ко ире, ко доцннје у народ, да му будете учитељи, е па учите га свему, што је добро, али га понајпре учите, да чува веру своју, да љуби матер своју цркву православну, учите га, ако желите, да нам народ буде срећан и напредан, учите га, и Бог ће вам номоћи !

Рад свештеничког удружења монашког реда у Краљевини Србији. (Свршетак.) Носле овога донесен је на дневни ред ирвдлог главног одбоЈМ о подизању дома свешт. мон. реда у Београду, који би се подигао о трошку свију манастира у краљ. Србији. У томе дому била би и болница. У овај дом примали би се сви стари и изнемогли калуђери на стан, храну и лечење п сви домаћи п страни калуђери кад у Београд буду долазили ио цени и иравилима, која би скуп монашког удружења донео. Дом би био нод загатитом и надзором Митроиолита краљ. Србије, а њиме би уирављао старешина, кога би удружење бирало и предлагало Митрополиту на утврђење. Трошкове на одржање дома и издржавање и лечење болесних калуђера у колико не би стигли од прихода самога дома, подмиривали би сви манастири у краљ. Србији нравичним разрезом." После објашнења овога иредлога од стране иредседника гл. одбора скуп је једнодуишо усвојио