Српски сион

„орпски еион.< кр . «

више за осуду, што су због љега заборавили на своју дужност. Напослетку нека се проповедима римских проповедника користе они, којима су оне и намењене биле. Нашега народа оне се нису дојмиле. Но ипак наш народ својим многобројним и поновљеним посетама проповеди римских проповедника и нехотице, а јасно л отворено на уста мало час споменуте бабе изјавио је, да је он сличних проповедника жељан и да би их тек у својој цркви заволео. Ни из далека не би он у њима гледао неспособност свога с.вегатеника, већ као што видесмо, знак љубави и еећања Нека мисли како ко хоће, али ја после свега овога уверен сам, да је институција епархијских проповедника и за нашу цркву баш данае врло потребна. Хоће ли се ти проповедпицп звати епархијски или како му драго, сноредна је ствар. Нптерес цркве захтева, да народ чује п „нарочите" своје проповеднике. н. п.

ЛИ СТА К. б е л е ш к е. (Његова Светост,) преузвигаени господин, патријарх Георгије, отпутовао је у прошли уторак у Будимпешту, да се поклони Његову Величанству, за Његова борављења -у угарској престоници. Његова Светост је позвана да участвује у свечаностима у краљевском двору. Његово "Величанство благоизволело је најмилостивије иримити Његову Светост у аудијенцију у прошли четвртак. Повратак Његове Светости у резиденцију патријарашку очеку"је се првих даиа настуиајуће недеље. (| Митрополит Жихаило.) Његову Светост, преузвишеног господина патријарха Георгија известио је о смрти блаженопочившег Митроиолита Михаила брзојавно кр. министар просвете у Београду г. Николић. Пошто се Његова Светост бави у Будимпешти, извештена је о томе брзојавом од патријарашког Секретаријата, услед чега је уследила висока наредба Његове Оветосги, да придворно свештенство присуствује укопу и кондолује у име Његове Оветости. У том задатку отпутовали су у Београд патријарашки синђел г. Димишрије ЕрапковиИ и протођакон г. Данило ПакшелиИ. У знак жалости за преминулим блаженопочившим покојником и Поглавицом српске православне братске нам цркве, вију се црне заставе са патријарашког двора

и саборне цркве, а, блажена смрт Митрополитова оглашена је великим звоном, које звони само услед смрти којег епископа. Високопреосвештени Митрополит Михаило предао је Господу своју племениту душу у четвртак у подне, баш кад је часовник откуцавао 12. Очи су му заклопили преосвештени епископ Жички г. Инокентије са присутним свештенством, Преосвештени владика Инокентије са неколико свештеника помазао је св. миром тело блаженоупокојенога Митрополита Михаила , а по том су га обукли у свечано одјејаније и положили га у сали. Истог дана у 5 часова пренесено је у саборну цркву где ће лежати до недеље, када ће га погрепсти. Краљевска влада решила је, да се блаженоупокојени Митрополит погребе о државном трошку. — У знак жалости за седим Архипастиром на свима .јаљним, а п на многим приватним, зградама истакнуте су црне заставе. Управа града забрапила је, да се до сахране покојнога Митрополита у јавним локалима праве забаве и весеља. (Избор.) За патрона српске велпке гимназпје у Карловци изабран је прошле недеље умировљени глшназпјски управитељ г. Стеван ЛизиЛ , а.за старатеља трговац Карловачки г. Дуишн ЖилиЛ. (Србија и Цариградска Патријаршија.) Из Ца риграда јављају: Српски посланик Новаковић предао је васеленскоме патријарху Константипу својеручно писмо краља Александра. Сздржина писма није позната, али се нагађа, да се оно тиче манастира Хплендара и српског црквеиог питања у Старој Србијп п Македонији. (Воштане све&е у цркви.) Архидијецезална конзпсторија у скојој седници од 28. јануара претресала је предлог Ивана Маширевића гимн. катихете, како да се стане на пут паљењу такових свећа у црквп, које својим димом шкоде здрављу и кваре уметничку израду у храмовпма, особпто иконостаса и да се заведе паљење само такових свећа, које су од чиста пчелиња воска, које одговарају светињи и символичном значају и које немају рђавпх посљедпца као свеће од парафина, стеарина, озокерита и других сличнпх материја. Те је решено, по предлогу, да се изабере анкета, у коју су ушли г.г. проф Јован Живановић^ прота Јов. Вучковић ректор богословије, професор богосл. Јован Живковић и Иван Магаиревић, која ће анкета саетавити и иотанко разложпти нацрт, који ће се ноднетв св. Синоду, а по ком би