Српски сион

Стр. 93.

1штх ксегдд ко клагодлти, солУно растворено, к г кд'ктн, как«Ј подокаггх кал1% единол\8 ко = л»8ждо штк'кфакати" или ко ће се сећатп апостолских речи: ,,доажни есл\к1 /МК! сили|'и иеЛНОфИ Н{Л10ЦЈНМ)(Х НОСИТН, и Н{ сек 'к угождати, кшждо же клижнел|8 да оугождастх ко клаго« кх созиданТ|о" и ко ће се сећати јоит многих сличпих меета из светога писма ако се не11е тога сећати свештеници и монаси ?! А кад се узме да је још та тврдља не само лакомислепа него и неистинита, јер је много то рећи „нема ни једнога " и т. д. онда је за осуду колико говорник толико а сва браћа у Христу, која су ту изјаву ћутке примила а нису сама осудила. Па и г. уредник „Веспика српске цркве" није требао пропустити ове недостојне речи кроз лист без своје бар примедбс,. Тако сам нашао за потребно од своје стране рећи у корист онога начела хришћанскога „СтО «Л1Х (чазКлгкнугх кси, мки> Л10И оучжицк! естб, аци лк>кокн нл1ате лижд8 сокок>." Ив. М. Допиеи. Ваноштар (Енархијски проповедннцп). 11с мислим ја на оне епархијске ироповеднике, над којима се код иас ире неку годииу конл.е ломило и поломило. На послетку, за што да мислим на оно, што пе постоји. Али ако то и не постоји код нас, и ако смо ми ту институцију већ у начелу као не потребну, излишну, на чак као и штетну онако својски одбацили, ипак она код других постоји и уснешно делује. Простор листа и облик дописа не доиушта ми, да се са уводом мало више иозабавим, с тога ћу одмах прећи на ствар. Други дан Божића пр. г. приметио сам, да је на св. литургији врло мало света, управо према величинц и важности нразника може се рећи. да је црква празна била. Како је време било пријатно, помишљао сам, да се свет ио обичају „по гостима" разишао. И не знађах, да моја паства у туђем храму Божић провађа; да моје стадо из руку туђих пастира душевну храну прима ! То сам тек сутра дан на жалост дознао. Када је трећи дан Божића звоно на св. литургију зазвонило, баш у тај мах пролазило је много света, свечано обучена, оба сиола и разних година иравцем к Черевићу. Загонетно ми беше, али одгоненути не могох. Пошав у св. храм сретох се са једнпм

господином, од кога дознадох, да се у Черевићу већ од неколико дана налазе неки римски проноведници, у бело обучени, који и пре и после нодне ироповедају и да им службе најбоље носећују и придике најревносније слуша — народ срнски, парод православни! Једва сам чскао, да се те моје хаџије из суседне Меке врате, да дознам, шта су тамо чули и за чим су се тако жарко одушевили ? Још то вече био сам са гг,их двојицом, од којих ми један овако казиваше: „Та лено је, госиодине, није ружно, што еу се они чак из Рима (тако су они чули) заканули, да уче народ, како да се влада, али ја сам то исто и још лепше слушао код нас. Па онда када ви у цркви кажете: и ск'кх-2, касх пракослакни)(х, а мени је тако мило, што сам ја нровославаи, да вам н'е могу исказати. Ајш оиет лепо је и то, што они раде." Други ми на питање: „шта ти се тамо допало?" одговори, ни нет ни гаест, већ: „ао, господине, ала имају лепу брондузлицу (звонце)"! То је све, што му се тамо допало! Одем јога код неке бабе, која је својој вери свом својом дугаом одана и која је најприљежнијим похађањем св. храма имала прилике, да дубл.е зарони у истину св. Православл.а, па га свим срцем евојим и заволе. „Шта је, Нана, да се ниси уписала у жупу Черевићку, кад си на своју цркву заборавила и туђој се чак у друго место тако стара на овај благ дан уиутила?" запитах је' одмах с врата: „Нисам, оче, и не дао Бог да на своју цркву заборавим, него кад већ толики одогае, одох и ја, да видим, гата је то, гато се пагаем свету тако у Черевићу доиада," одговори мп она. „Па гата си дакле видела, је ли ти се 1нто год донало ?" „Та, гато сам видела, није ми се допало, али гато сам чула, то ми се донада. Видела сам, На то сам се баш згадила. Али оно, што опа двојица говоре, то је лепо. За што се и нама не шал.у, да нам проповедају, да и ми зиамо, да имамо кога, који нас се сећа, и ми би то волели." — И да нисам добио овакове одговоре и од других, с којима сам био, познавајући велику љубав нашега парода нрема Православл>у, која с колепа на колена нрелази, и ону ретку оданост његову прсма цркви православној, која је тако рећи у крв му убризгана, — не бих се морао бојати, да су моје хаџије што год „за премишљање" из Черевића понеле. ЈБубопитство и нигата друго одвело их је тамо, које је у овој прилици тпм