Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

В р. 8

одборску седниду или да не оду у ову скупштину, то ће састанак Одбора одложен бити за који дан. (АрхидијецезалнЕ Административни Одбор) држао је своју седнипу 19. фебруара (3. марта) о. г. под председништвом Љегове Светостп преузвипгеног господина патријарха Георгија. (Параотос) блаженоупокојеном митрополиту Михаплу дао је прошле недеље у саборној цркви Новосадској г. Арса Пајевић. Началствовао је високопреосвештени г. еиископ Бачки Герман Оиачип , а у помен великог покојника говорио је, као што читамо, врло лепо и успешно. протојереј г. Јовап Вучкови%, који је на то био умољен од приређивача парастоеа. (Осве^еве иконостаса.) У православној војничкој цркви у Петроварадину освећен је у прошлу недељу (15 фебруара), непосредно пре св. литургије, нов иконостас, који је, припомоћу војпог ерара и добрих православних- Срба, подигнут. По високом налогу Љегове Светостп, патријарха српског. преузвишеног господнна Георгија Ђранковића , извршпо је чин освећења иротојереј Јоваи Јеремић са јерејом Стеваном Јовићем и војничким свенггеником у Петроварадкну, јеромонахом о. Германом Бошковићем, те с протођаконом Гаврилом Ананијевим, професором Богословнје. Пјенпје изводио је врло красио, и на част му било, двоструки квартет наших добрпх појаца богослова. После свршеног чина освећења изговорио је протојереј Јеремић сходну проиовед. Пред цркву су војнпци Срби нравославни допраћени војничком бандом, а тако исто и отпраћени после св. литургије. Освећењу присуствовао је заповедник града генерал мајор барон г. Комерс, бригадир генерал-мајор г. Гшетнер пуковник г. Ребергер, потпуковник г. Лазић, мајор г. Халушка, капетани г. г. Владетић, Угринов, Пунић, и као денутација артиљерије каиетан г. Глос са артпљернстпма, и још друга г. г. официри. Видесмо у цркви и госпођа офпцирских и других побожнпх православних Срба и Хришћана других. Светковина ова имала је свој значај и учинила је врло драгоцене утиске на оне, којима је намењена. А да је до ње дошло и да се нравославна војничка црква у Петроварадину одржаје, на радост њезиних посетилаца, у примерном реду — велики део заслуге пада оиравдано на њезина ревна свештеника г. јеромонаха Германа, коме нека је за то хвала. (Основа законока) Сабор краљевина Хрватске,

Славонпје и Далмације прихватио је законску основу „о уређењу пзвањских правних одношаја евангеличких цркава аугебуршке и хелветичке вероисповести у краљевинама Хрватској и Славонпји." Кад оваЈ законскн предлог иолучп превпшњу потзрду саопштићемо га нашим читаоцима. (Г. Петар пл. Јуркови!.) честити поджупан жупанија сремске, одликован је од Његова Величанства, у прпзнање његова пзврсна службовања, орденом гвоздене Круне III. степена. Жнвео! (Теотаменат Митрополита Михаила.) Блаженоупокојени Митрополпт Митаило основао је два фонда. По једном је ос/гавио 10.000 рубаља, коју је суму уложио пре 10 година у једној руској банци, па се је до сада удвостручпло. Завештао је, да се приходом од тога фонда образују увек по два калуђера. У другом фонду оставио је 16.000 динара, која се сума находи у управи државних фондова. Приходом тога фонда образоваће се младићи од његова рода у богословским наукама. Породици је оставио по 500 дпнара сваком члану. Остала пмовина, према закону, прппашће две трећине држави, а једпа трећина породини. Слава му! (Англиканска црква) иде све више и више за тим, да се може што јаче приближитп православној цркви. За доказ томе може послужпти п тај факт, што већ усвајају и спољашње обичаје православне нркве. У новије доба се марљиво пропагира, да се уведе обичај називатп свештенике „оцима", као што је то примљено у православно.ј цркви, п своју аргументацију потврђују историјским ирнмерпма, да је и у самој Енглеској поетојао тај обпчај у старо време, алп да је потиснут протестанскпм утецајем. Кад би се увео тај обичај, мисле англиканске публицисте, да би се тиме подигао и сам престиж англпканског свештенства. (Папа Лав ХШ.) је исказао жељу, да сав рпмокатолички свет прослави свршетак XIX. века особитим благодарењима и молитвама. У тој сврси мисли приредити читав низ религијозних поука. које ће се држати у току читаве 1899. г. Да би очувао енергију римокатоличког свештенства. мис.ли прекинути ове године рад обичних миеија, да би се свештенство могло с већом енергијом одати религијозним поукама. у јубиларној години. (Из Чикага јавл>ају) да је тамо новн старокатолички еипскоп А. Козловски, по своме повратку из Европе био веома свечано дочекан. 19. децембра пр. г. постављен је на епископску столицу. На свечаности су суделовали свн свештеници, који су се сјединшга са независном нољско-нацијоналном или,