Српски сион

Стр. 120

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 8.

Могло би се узети. да је ово питање поникло у алтернативи иамеђу типика и древне праксе II баш за то не би користило да на пречац одсечемо одговор, који би вредио као позитивно правило. Боље је, да се каже одмах оно, што нам ваља иредходно упамтити. Велики типик хоће једно свећење водиде а у пракси су два. Према томе, једни, можда, респектују устав а други од старине утврђени обичај. Па опет није тако. Погрешка избиће сама. У тинику пише: „Мкш т\'п1кх беликТ а цјзкве, единок> ш сх точпо просв^кфатнсА покел^кваетх: сице во (0 стк^х оцх изначалл ишред^клисА. Такожде и совранТА, и слл1да вжесткжнаА чтенТа е^лТд, апла, и нррочествх [чтапА] гаже во обцјин Ф предашасд, и вх лјо ^ наск^х зачиннишасА подовн^к и тупТцм , вла« гочбстивмА и>вители ст8д ' шскТ а, и ЈерлиликТд, сх сечера т#чТ'1о повел^квамтх, в/ мјјше ничтоже. Нћш'к же видил1Х н^ккТА, сх ксчера оуви; и заВтра сТе ткор/лцж^х: и нј ижр^кто^олЈХ и; сшх и> писанТ/Л свнд^ктелства. Лфе лн кто ГО Тр8Д0ЛН»ВСЗНВ,1\Х ЦЈВр-клХ еСТћ IV смх ш пи» санТА свид г ктелство, тои да просв^ктитх и насх: н« зане еже чтолкжотворити крол1»к вжтвеннагш писанТ/Л, лшегб в'кд8 наноситх: начб же нмн-к, внсгда за (же не посл-кдокатн вжЈстксннкша писан'пл<х, газк1ки>л<х предани ВК^О/ИХ. ЛфЈ ЛИ ЖЕ ЕСТк ВЖССТВеННМИ раЗ^ЛЈХ гаки) гаксткенно естк Ш сал«аги> сфеннагш еС-лТа: гакц) Хртосх едином кртнсд, а пе дка. Оваче не к^к/ИК! Ц5к8д8 нФцми сТе прТлша: вз^к же рдз$лш илЈ"к/АИ, да просв'ктитх и насх". 1 Ово није непогрешиво. Има података, који говоре против т.ога правила. 2 Из историје црквеног устава доносимо, о томе питању, оваку резолуцију: „Обред свећења воде на навечерје Богојављења постао је усљед обичаја, што су се у ноћи тога празника крстили оглашени, а овај последњи, са својим редом, стоји у свези са вигилијама на навечерје великих нразника. 3 Сама молитва богојављенског водоосвећења узета је из обреда крштења и није друго него нознија нрерадба. Према томе најдревнији извештаји броје обред богојављенског водоосвећења к вечеру и ноћи навечерја тога 1 Т™!к«нх, Москва 1733 г. стр. 183 на обор. 2 И. Мансветовг: церк. уста†( типикђ ) его образ. и судба вђ греч. и русс. деркви. етр. 156—159. ' Северјанг Гевад1,ск111 (V. в.) сдово на Богоавл. Ра4г. Т. 65 со1. 35,

нразника, а не к самоме дану Богојављења. 4 А у неко време обред тај сасвим није се одвајао од крштења и служио је као приуготовни акт, 5 свршавао се као и већи део тојана у свези са литургијом у време канона евхаристије. На ту околност упућује нас, међу другим, једно тамно извешће о Јакову епископу Саругепеком у Ассемани. (ВЉ1. опеп!. I, р. 286.). Овде се говори како је Јакова, као дете од три године, о нразнику Богојављења донела мати у цркву. То је било баш у време св. литургије, и гле, код молитве на освећење дарова, дете се исчупа из руку матере и оде у олтар. Овде се ноклонн трипут пред светом трпезом, па онда посегне руком и завати трипут у шачици воде Из овога даде се закључити, да се овде говори о богојављенској води, која је стајала у олтару около престола и над којом је епископ био већ свршио или је намеравао свршити шуосаИо. У свези са тим извешћем сасма вероватно тумачи се у Ассеманији извешће Теодора чшеца. о томе, да је Пешар Фуллон први увео обичај свршавати водоосвећење богојављенско под вечер и ириметба о Пешру Едеском (498 г.), који је установио да се обред та. свршује у његовој цркви т поек ргаесе&епГе [е81иш ергрћатае. На, оба места говори се не о иостанку обреда него о одељењу његовом од литургије и припојењу к вигилијама. (Азвет. I. 286.). Тако је установљено једнократно освећење воде на навечерје Богојављења. Обичај тај одржао се до XI. и XII. века па онда уступио место познијему двократном под утицајем јерусалимског устава. Тако о једнократном свећењу говори се у књизи Ае сегетопт аи1ае ВухапИпае , у кратком нацрту студијскога устава, у иотпуним словенским уставима студијскога огранка, у врло древним триодима и другим изворима. Никон Черногорац стоји на, граници двију епоха. У његово време обичај двократног освећења воде почиње долазити у унотребу, но он не може схватити те новости и не налази ради оиравдања викаквог основа ни у писменим изворима, ни у иракси велике цркве, ни у уставима јерусалимским и студијским. 6 Па ипак, без обзира на Никанов протест, обичај овај јачао * Златоуст . . . "сатш ха1 џгаочиитЕм, хаш тују 1ор-сђу табтУЈУ. .. Ргт1. 8Неп1. Бебсг. 8. 8орћ. уегз. 180 —185. ЕсШ. ба^епћег^. ' ТћеоЛ. Бес1. Шв1. с. 11; Григор. Наз. сл. 20 о кре1Ц. 6 Тактик. сл. I. л, 32, сл. 38. л. 239. об.