Српски сион

Б р . 9.

С тр . 131.

у проход. У Остромирову јеванђелпју гласи то мјесто овако: и про^одолш ис^одитк. ДЕржава Е. 1.) Јтрегшт. 2.) ро!е81аз, Масћ1, кгаЛ, НеггзсћаП: гаки> ткоа держа= к а и твое естк царстко и снла и слака. јер је твоја моћ и твоје је дарстзо и снага и слава. Ш ки> 1. адвераб. те, како, као, око. 2.) Коњункдија: Ј8р, да. 1.) гакш козкми= чншаса д'киа ткоа господи, кса прш8дрост"1к1 соткорилх есн. Како су велика дјела твоја, Господе, све си мудро створио. Нророка катх коздкигнггх Господћ Гогх кашх штх кратТи каш «А, и к IV (ИЖЈ. ( као мене) (Д^ ан . 3. 22). Н БК1СТћ ЧИСЛО Л1бжж И К IV ТМСАф?; ПАТћ. И би бро.ј људи око пег хиљада. (Д-кдн 4. 5.). 2.) Н нкпгк вратЈе к'к/их, мки) по нбк"к« д-кнјк* сч соткористе (Д^клн. 1. 17.) И сада браћо знам да из незнања то учинисте. Что соткори/иа челок*ккол<а си/иа ? ик« оукш на= рочитос зиа.пине кмстк ил»а (Д*кдн 4. 16.) јер велики знак би од њих двојице. Декларативна партикула ик» долази и пред унравни говор, а то ће бнти по грчкој синтакси н. пр. И тогда испок'кл1Х ил»х, икш нико» лиже зна ^х касх (Мат. 7. 23). Глаголаша ел<8 гакш ксн тјкј ил\8та (Марк. 1. 37). И ис* пок^кда, га кш н^ксл^к азх ХрТстосх. (Јов. 1. 20.) (гт-кнк т. ах1ос, итђга. ксако дал-ит клаго и ксакх дарх сокершжх, скк1ш« естк, оу нЕгшже н^кстк прелгкнени, или преложЕнј/А ст'кнк (Посл. Јаков. 1. 17). То мјесто није добро Вук превео овако: Сваки добар дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од оца свјетлости, у којега пема иромјењивања пи мијењања видјела и мрака. Та цошљедња реченица не одговара ни матици ни словенскому тексту. Словенски текст одговара потнуно матици и оу негшже н Н јстк пре* лгк н е н I е и л н п р I л о ж е н \ а с т 'к н к значи у којега нема промјене нити сјенке од промјене, а то ће рећи ^/ којега нема иромјене нити шрунке од иромјене, нити трага од иромјене. Жгроположница Е. У стслов. подожмпнјл знапи риегрега породиља, те ће онда л1ироположница значити онога шги ону, која рађа миро, која точи миро: Отч« НТко* лас, прескдтагш д8)(а л\ V ро п о л о жни ца скш, гакш кх ДЈ\'р'к^х клагоо\р(ашЈИ кожесткеннкши аршлгатм (Збор. 208.)

Бееједа о еветом причешћу. Тпјело и крв Христова као нај јаче средство против болести и смртв. ПреосвеКени Макарије, еаискоа Томски. У човјечјим књигама читамо многе огласе о љекаријама за разне болести. Али се до сад никакав вјешт љекар није усудио, да огласи, како би смртни постали бесмртни, а мртви ускрснули, и ако и такав оглас не би остао без људи, који би готови били, да му повјерују, јер се одавна вјеровало, да има њеко нај јаче средство против болести и смрти. Та се вјера налази у народним иредаљима. Истина је, да су та нредања каткада била нраве гатке, али ииак их не би било право држати само за плод нечије уобразиље, јер су одјек древне стурине. На пр. зар те приче ие воде иочетак од старих пророка, којима је Бог откривао Своје тајне? А може бити, да је њихов почетак још старији. Било како му драго, али вјера, да има животворно средство, није остала само у предању као гатка, него је послије постала жива стварност. Откривена је та тајна живота и бесмртвости: она се налази у Цркви, а познао ју је већи дио људског рода помоћу Цркве. Нама је Хришћанима показат лијек, којим се чупа клица сваке болестп; нама је, драги моји, показан начнн, како ћемо доћи до бесмртности. Сви знамо, сви смо чули тај оглас. Ми читамо о њему благу вијест у св. Јеванђељу; о томе се истинитом, божанскоме лијеку говори у Цркви. То је — животворно тијело и животочива крв Господа нашега Исуса Христа Вјерни знају, да су им они дати, да би они, што их примају, вјечно живили. Рећи ће когод. знамо то, али не видимо, да тај свети лијек уништује болести и искорењује смрт; баш на против знамо, да и они, што се причешћују те најсветије тајне, оболијевају и да верни умиру као год и невјерни Па гдје .је ту слобода од белести, гдје је бесмртност? Жива је исгина, да они, што се причешћују светим Христовим тајнама нијесу ослобоћени од болести и да Хришћани умиру као и други људи. Али та болест и смрт није они.јем, који достојно иримају животни хљеб и бесмртну чашу, исто, што је болест и смрт незнабошчева или оног невјерника, који се самовољно уклања од свбтог причешћа, јер не вјерује илн се не брине за то. Шта је таква болест невјерникова или не-