Српски сион

(Јтр . Ш.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 9.

знабошчева? — К&зан за гријех, пошљедида гријеха. Шта је таква смрт незнабошчева? Пријелаз с привремених страдања вјечнијем, с нривремене смрти — на вјечну. Са свијем друго значење има болест и смрт Хришћанина, који се дружи с Христом као извором бесмртног живота. То ћемо да разјаснимо. Болести има од двије врсти, па и смрт је двојака Има болест тјелесна, има болест душевна; има смрт тјелесна, има смрт душевна. Тјелесна болест и тјелесна смрт настале су од душевне болести и смрти. Чим је Адам окусио забрањени плод, најприје је пао у душевну болест, а за тијем и у тјелесну; најприје је душевно умро, а послије тога тјелесно. Гријех је душевна болест; смрт иде за гријехом. Да се човјек ослободи од болести и смрти, најнрије треба уништити гријех као први узрок болести и смрти. Господ је Себе принио на жртву за гријех, да спасе човјека; Он је убио гријех Својим тијелом, јер га је предао на страдање за гријех. За тијем је Господ дао вјернима Своје тијело, које је било умрло због гријеха (људског), но које је васкрсло божанском моћи, да оно најприје убије човјечји гријех, клицу смрти, а за тијем да излијечи и оживи тијело. Господ је умро и васкрсао. Лзх еемх ЖИКОТНК1И, иже сшедћш сх ншесе: афе кто си^кстк «) х/гквд сјгцј , жикх кбдета ко к^кки (Јов. 6., 41.) Е'кр8/ли кх д|л, ацЈб и оу<иретх, Лжикета (Јов. 11., 25.) ОживиЛв најприје душевно, јер ће се очистити од гријеха, а затијем и тјелесно, јер ће бити нераснадљив! Као што земаљски љекови не уништавају од један иут тјелесну болест, тако и духовни лијек не искорењује гријех одмах, већ постеиено. Примјер за то видимо на светима; уз благодат Христову (у крштењу и приченЉу) они су жељели и осјећали се јаки, да се боре са страстима и да их постепено из себе изгоне. У колико су им слабиле страсги, у толике је јачао дух. С јачањем духа јачало им је и тијело, те су по некад и уз изнурено тијело од нодвига живили врло дуго. Тијело им је још у овоме животу имало моћ лијечена; беЈесне је од болести ослобађало само дотицање њихових руку. Ако су свети и умирали, то је с тога, да васкрсну с Христом. Као што је Христос послије смрти васкрсао и оставио знаке Свога васкрса — погребна платна, кад је изишао

из гроба, тако и свети остав.т,ају, као знаке — свога васкрса с Христом, своје остатке, који се прославише у њеких потпуном нераспадљивошћу, у другијех чудотворним даром; за њих су тијело и крв Христова извор живота. С тога, и ако они, који се причешћују тијела и крви Христове, оболијевају и умиру, ипак је то за њих добро; они се чисте болешћу од гријеха, јер пострддакми плотио, преста Ж гр^а (I. Петр. 4., 1.), а смрт је пријелаз у бољи живот; они умиру у нади, да ће добити много боље од тог тијела, које им се одузима за вријеме; мјеето распадљивог добиће нераспадљиво. мјесто ружног славно, мјесто душевног духовно. Не ћемо говорити о многобројним примјерима чудног исцјељења од тешких и смртоносних болести, које се догодило одмах иза причешћа болесничког са светијем Христовим тајнама. Ако нам је дато у св. причешћу средство против саме клице болести, ако је о.но при томе хљеб, који даје живот свијету, зар не треба да средство сви узимају то, у којима ,је грјешни заметак болести, сви, који желе да добију тај бескрајни живот, из којег су за навијек избачени: болест, жалост, уздисање и гдје нема мјеста за смрт? Кад знају људи за такво свемоћно средство, зар не треба да дају све своје имање, сво благо, само да дођу до њега, да га стеку? А јер се тај животни хљеб и извор бесмртности дијели у цркви, зар не би требало, да су и дан и ноћ пуни сви храмови с онима, који су дошли ту, да добију тај животворни илод с дрвета — Христа, па да њиме добију бесмртност? Зар не би требало очекивати, да њеки, због множине оних, што дођоше, чекају реда читаве дане, мјесеце, па и године, да добију то спасоносно средство од болести и смрти, као што је било у куиалишту Силоамском с узетим од 38 година? У кратко, зар не би требало да сви тежимо за тим животним хљебом, који је дан људима мјесто ра,.јског дрвета живота? Али, шта видимо? То најскупље средство, које тријеби клицу болести, свјема се даје, не тражи се за њега ни злата ни сребра. Али, јаој, како је мало онијех, што га желе добити, па ма и бадава Чудне непромишљености! Тај се залог, бесмртности даје сваки дан, у свакоме храму, па ипак како их мало долази, да га добију, а како је много такових, који не дођу, да га