Српски сион

Број 9.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 133.

добију не за годину, не за двије, него за десетине година! Опака небриго! Тијело Христово, као животни хљеб, крв ЕБегова, као извор бесмртности, могли би служити као лијек и против моралних болести, од којих болује наш друштвени живот, могли би бити свемоћно средство, да се смање преступи, који су се сада тако умножили и за борбу с којима немају средстава ни државни управници, ни друштвени вођи и раденици. Па ипак та се тако јака средства бацају у заборав, а ако их неки када и узму, остају за њих без користи. јер они, што их примају, немају у њих доста живе вјере и побожна осјећаја,, који би удионичаре тијела и крви Христове чинили достојнима небеске благодати. Господ је узео на, Себе наше слабости и понио наше болести. те су нас Његове ране излијечиле (Ис. 54., 4.). Но међутијем у нас има много болесника, па се доста и умире. Да то није с тога, што се ми или самовољно удаљујемо од св. лијека, или што му долазимо и узпмамо га недостојно? Браћо! Приступајмо чешће своме Искупитељу, да узлијечимо душевне ране и тјелесне слабости Његовим тијелом, које је израњено за нас. Приступајмо с в.јером Његовим ранама, из ко.јијех је истекла Његова крв, јер нам је Он дао ту крв за пиће. Пијмо је побожно, да се излијечимо. Амин. У Рељеву. с руског: Свет. Р. Славков,

Игуман Теофан Косовац. У прошлу — Теодорову — суботу, навршила се једна ретка, ако не јединствена, у нашем манастирском монашком свештенству — педесетгодишњица, једног ретког нашег калуђера. Педесет година непрекидног живота и рада у једном, манастиру, без да је у други иремештан био, без да је у други сам кадгод потегао или зажелио, без да је за другим — већим и богатијим — кад год тежио! Ми не знамо таку педестгодишњицу. Њу је, милошћу Божјом, доживео и довршио заслужни игуман манастира Привине Главе — г. Теофан Косовац. 1848 на дан св. Теодорове Суботе довео га је отац, носле одслужене вечерње, у тај манастир, и по жељи његовој предао тадањем настојатељу игуману Доситеју Поповићу, оцу данашњег високоиреосвештенога епископа господина Никанора

Поповића Темишварскога. Познавајући честитост и смерност, бистроћу и вредноћу, а и оданост цркви и црквеној песми момчета, тада Јоси®а, сина Лазара и Василије Косовац, примио га је настојатељ манастира драге воље и весело за манастирског „ђака". Беше тада превалио 14 годину. Рођен је 1833, 27 јула, на Д ан св - Пантелије, у Бачинцима. Године 1851, 30. децембра држан је сабор манастирског братства у Привиној Глави ради „разд ^клешА звлниј и слВжевх л1онастк1рски)(а Л1ежд8 вратјдти" за г. 1852, у присуству изасланика тадањег митрополита патријарха, архимандрита Никанора Грујића и протосинђела Антонија Наке. У тој седници сабора братског прикључен је „ђак" Јосиф Косовац братству манаетирском као „искушеник", и одређена му је служба: „чтсца житУи стк1\х и надзирателА чистотћ."* 1857. 31 децембра, у сабору братском одређен је, „да к8детх гостилникх, надзиратмк кнбтреша чистоту и чтецх житТи стм)(. а Год. 1859, 21 маја, на дан св. Константина и Јелене, а уједно те године и Спасова, замонашен је под именбм ТеоФан. 1859 на дан св. Димитрија рукоположио га је за јерођакона тадањи епископ Темишвареки Самуило Маширевић, ио налогу патријарха блаженопокојног Јоси®а Рајачића, а у сабору братском одређен је био 1860 на дан Нове Године — као „надзирателћ л *ксткх и /И^клницх" и такав остао до г. 1862. Те године, 19 маја, моли игуман Доситеј и братство: ;) да ки са званЈА нал^стиика неклмчиаши еро/иона^х Оа/и8илх 1шанновичх сх тогоже зва= нЈА оуклоненх и на користа стма талшнишА 0КК1Т1ЛИ ИНМЛ1Х лицел1к, а ил1енцј ерођаконолчх 0еог|5анол1х Косовац предварителни) вх прескг= тера рВкоположитсА ил »8шил1х, сл^-кненх ккмх." Конзисторија уважује ту молбу „кх тои наде« жд ^к, акш окителк ПрикиноглакскаА «5 очевиднк1А, кх неиже клонитиса нача, пропасти изкаклена н вх преждее клагостеАНЈе свое при= ведена кбдетх", као што у односном решењу конзисторијалном стоји написано, а што је не мали доказ о томе, у каквом је гласу већ тада ТеоФан Косовац стајао и колико као вредан и подузетан раденик важио и цењен био и на највишем месту своје црквене власти. 1852, 20 јуна, на дан св. Методија, рукоположен је за презвитера, а намесништво му је * Ово бележимо не можда ради важности елужбе ове, него радгт тога, да изнесемо и подсетимо на некадање обичаје манаетирске дисциплине,