Српски сион

(Јтр 156

„СРПСКИ СИОН"

Бр. 10.

и разумљиво. Јер кад је „закон имао сен добара, која ће доћи" (Јевр. 10,, 1.), кад је стари завет „сен" новога: онда нам се и само каже, да они морају бити слични, унраво истоветни, да се они морају односити једно другом као неки предмет и сенка му. Спољашњошћу, обликом морају се иредмет и сенка потнуно слагати и подударати; јер у противном случају, по њему ћемо моћи знати и тврдити, да је ово сенка оног предмета? може ли округао предмет дати ћошкасту сенку? Разлике исмеђу предмета и сенке му може бити само по унутрашњости, по садржини. И ако и чланови цркве Христове, сви скупа и сваки за се, сачињаваху „свештенство свето, царско свештенство" (I. Петр. 2., 5. и 9.); ипак и у цркви новозаветној беше и јесте нарочито свештенство, ко.је сачињавају извесни, избрани чланови цркве Христове, који по превасходству носе име „свештеника," и то свештеника у нарочитом, строгом снислу речи те; и само ти свештеници могу и смеду вршити службу Божију у цркви Христовој. Ипак има, и то не мале разлике у свештенству између старог и новог завета: у старом завету свештенство беше везано за једно племе, племе ЈГевијево, и само синови и чланови племена тога могоше и смедоше вршити службу свештеничку и односно Левитску; — у новом завету пак свештенство није везано ни за какво племе, јер се и не може везати. У старом завету и могло се везати свештенство за неко извесно племе, јер се стари завет тицао само синова Израиљевих, обухватао је само избрани народ Божји, који је на 12 племена подељен био. А како се нови завет тиче васколиког људства, обухвата народе не само свију места света овога, него и народе свију времена: то се у нов. завету није могло и не може везати свештенство не само за извесно племе неког народа, него ни за читав један народ. У нов. зазету могоше и могу племена сваког народа, чланови свију племена појединих народа вршити службу свештеничку, службу Божију. И у новозаветној пркви беше и има не само свештеника, него и свештеничких послужитеља; са већом и мањом влааЉу свештеничком. Старозаветни: ирвосвештеник, свештеници и Левити одговарају у новом завету: епископу, презвитерима и ђаконима, И ако и чланови пркве Христове беху

свети, јер бејаху и .јесу „свети народ" (I. Петр 2., 9.) — ипак и у новозаветној цркви она лица, која су изабрана да врше службу свештеничку, имају бити посвећена Посвећење то састоји се у томе, што апостолски прејемници епископи „помоливши се Богу метну руке" на изабрано лице (Дела 6., 6.), и тиме је то лице примило један од „различних дарова" Божјих (I. Кор. 12., 4.) а на име дар „настирства и тчитељства," (Ефес. 4., 11.), или краће дар свештенства — И у цркви новозаветној различна су посвећења; лица на разним стеиенима свештенства различно се и посвећују: друкчије се посвећује епископ, друкчије презвитер, а друкчије ђакон. И новозаветног је свештенства служба тројака: прва и главна је дужност — принашање бескрвне жртве, у ошите свештеноделовање; друга је дужност — учитељска, поуча.вање верних вери Христовој; трећа је дужност пастирска, старати се о добру и здрављу чланова цркве Христове, само што је у нов. завету то старање пренето са тела на — душу. И свештенство у цркви Христовој није се смело, с не сме се ни данас ни за часак само обуставити, а баш никад и никако са свим прекинутп; јер кад је Христос упутио своје ученике, да „иду по свему свету" (Мар. 16., 15.) и наложио им, да уче и „науче све народе." Он је додао: „и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века." (Мат. 28., 19.20.) А кад ће Христос бити у цркви и са црквом својом „у све дане до свршетка века": онда је јасно, да ће у тој цркви бити и остати морати ,.у све дане до свршетка века" и оно свештенство, које је Он установио, унраво које је Он започео. Ако је свештенство постојало, јер је нужно било, у прва времена цркве Христове: онда ће свештенство у каснца времена цркве Христове свакако још и нужније бити, те дакле и постојати морати. Власт старозаветног свештенства нотицала је од самог Бога, јер је ту власт преко избраника, свога Мојсија сам Бог предао Арону, а од Арона прелазила је та власт прејемствено с лица на лице, с колена на колено. — И власт новозаветног свештенства иотекла је и потиче од самога Бога односно од Божјега Сина, Исуса Хрисга. Син Божји, Исус Хрисгос, био је и с&м свештеником. Он је уираво био првим свештеником цркве своје, Он је