Српски сион

Б р . 10

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 147.

сретамо са врлинама и добрима делима, у коме се поквареност људска све већма шири, себичност све већма отима маха, у коме норед сјајне светлости просвете XIX. века, опажамо и тамну сенку моралнога опадања. С једне стране и сама слабост човечја, с друге стране мане и недостатци других, неискреност околине, непоуздани саветници, слабост и погрешност ума и разума, — све су то сакривене стене, које нам прете опасношћу, да се о њих не разбије брод, који је управи нашој поверен. Па узевши све то у-обзир, силом ми се намеће питање, како ћу ја, немоћни слуга Божји, у томе мучноме послу права пута наћи, како ћу сачувати поверено ми стадо, да се ни једна овЦа не изгуби, те да могу светла лица изаћи пред Великога Судију и рећи: »Ја их чувах Господе у име твоје ... и нико од њих не погибе« (Јов. 17. 12). Како да будем углед вернима у речи, у живлењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти? (I. Тим. 4. 12.) Како да светлим светлошћу пред људима; — како да се одржим снажан а да не иосрнем, видећи безбројна искушења, која ме у овоме животу снаћи могу, када је сва снага човечја, као трска ветром усколебана. О Свемогући Боже! Ти, Који видшн у дубину срца и душе, Ти, Који мисли моје читаш, Ти познајеш моју нарав и моје задовољство, — знадеш да нисам тражио овога достојанства, — Ти знадеш ггреко каквих трновитих путева си ме довео на ово место. Сада видим, да то (јеше воља Твоја, а ко самја, да се Твојој вољине покорим? Твоја је воља, Твоја је и помоћ. Гле! Црне мисли бриге и бојазни нестадоше од једаред из душе моје. Вихие не страхујем, више не стрепим; уздам се у велику благодат Божју, она ће накнадити моје недостатке, она ће ми подарити снаге и умења. Света десница Божја водила ме је и досад у животу, прст Божји давао је свагда иравац моме деловању, воља Божја ме је на степен архијерејски уздигла, да многима послужим; милост Његова ће ме и даље водити, она ће ми у данима искушења помоћи пружити.

Уздам се у братску помоћ преосвећених архијереја, а још више у помоћ Ваше Светости, мога великога добротвора, Који сте ме и до сада у животу мудрим саветима и богатим искуством Вашим свагда вољно предусретали и помагали. Ваша помоћ, Ваши савети храбриће ме у истрајноме раду за благо цркве и спас народа српскога. Када' Вам се још, Ваша Светости и преосвећена господо епископи, искрено захвалим на доброти, што сте данас заједнички изволели призвати благодат Божју на Вашега најмлађега брата у Христу, захваљујем се уједно и пречасној и часној браћи свештеницима обојега реда, који су ову. данашњу свечаност носвећења богослужењем својим увеличали. Искрена хвала нека је изречена евима мојима пријатељима, знанцима и родбини, који су из далека овамо нохитали, да буду учесници данашње моје велике радости. Особиту хвалу и благодарност моју примите Ви, заступници и представници црквених општина епархије Будимске, на пажњи Ватиој, коју сте овом нриликом духовноме Вашем старешини доласком својим указали, па Вас молим, да понесете поруку моју онима, који су Вас на ову свечаНост изаслали, поруку, да ми је жива жеља и намера, да у скорој будућности, у колико ми Бог даде живота и здравља, обиђем своју паству, да из непосреднога осведочеи.а уиознам прилике, у којима се налазите, да на лицу места упознам црквене општине, иарохије и школе народне, те бедеме народнога развитка. А сада на завршетку и опет се на Вас обраћам свети оци, да ме у топлим молитвама Вашима препоручите преблагоме Оцу небесноме, да ми не ускрати своје помоћи, да узмогнем послужити светој православној цркви, драгој домовини и миломе народу своме, искрено, верно и одано на славу света имена Његова. Посвећење епиекопа Будимекога високопреосвештенога Ј1УКИЈАНА БОГДАНОВИЋ.\ У прошлу недељу, 1. (13.) марта о. г., извршено је у саборној цркви Карловачкој