Српски сион

стр. 166

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 11.

јечи до ријечи превађано, те не разумијемо садржај реченице: Ндчатокх, гакш н гилголкј влл»х, почетак, како вам и кажем. Нити знамо пгга се хоће да каже словенском, нити српском реченицом. Оно грчко ту ^ ирутр није се схватило као што треба. Овдје је хгр ар^Ују адвербијално схваћено и не може се друкчије у тој реченици никако схватити, те по томе не значи почетак, него v. АпГап^ ап, хи АпГапд, апГапдИсћ, ц]еГсћ агћапда, уоп уогп ћеге1П. Дакле начатокх не треба узети као супстантив, него као адвераб са значењем исиочвшка, одмах у иочетку, штријед, уоиЛе. То дакле мјесто из 8 гл Јов. само је на црквенословенски и српски без смисла преведено, а сви други пријеводи одговарају матици, премда се не смије сасвијем сигурно казати ни за те друге нријеводе да су баш тачно оно исказали што се каже у матици. Ја то зато велим гато сам случајно нашао да је тај стих Тг^ сср^ур '6x1 у.у\ АаХм б[хТу превео Лескин овако: ићегћаир! №аз гес!е јсћ посћ гш! еисћ. 2.) Нлрвдх ш. 1.) рори1из 2.) о/1о<;, 1игћа. Прво је значење познато, јер и српски значи то исто, али је друго значење нама мало необично, н. п И ко днн ТК1А востакх Петрх посред^к ученнкх рече: П-к же нлкнк народа кк81тк шеш сто н двадесАтк. (Д -кдн. 1. 16.). Вук је то мјесто превео: „а бијаше народа заједно око сго и двадесет имена." Али овдје не значи народк шго и српски значи н арод него значи гомила, јер у матици стоји оуХос, очо\штт, а то значи гомила имена и од ријечи до ријечи то би се мјесто превело овако: А бјеше гомила имена скупа око сто двадесет. То је грчка фраза гомила имена, а лијепо српски, што би одговарало тој фрази грчкој, гласила би та фраза: број душа и по томе би споменуто мјесто гласило: А бјеше број душа скупа око сто и двадесет. Ја мислим да се треба тако схватити, јер у латинскоме пријеводу стоји 1игћа сар11ит. како се та фраза оиет полатински каже. 3.) И м а , ген. имене. п. 1.) потеп. 2.) вид. народх 2. 4.) Етороперкми. 3. бвитгрбтсрсотод, <3ег 2№еНегз1е, а тумаче (1ег егв!е 8аћћа1 пасћ с!ет гтееИеп Та§е (Дез Оз1егГе81е8. Пк1стк жс о кх с8ввијт8 второп(рвВ|« ити ел\8 сквоз Н ј с г 1 јанја: и косторга^ оученицм егш класм (Л.8к. 6. 1.). То је мјесто Вук лијепо

превео: Догоди му се пак у прву суботу п о другоме дану пасхеда иђаше кроз усјеве и ученици његови тргаху класје. 5.) Еселјннад 3. (старслов. кгсемснли) придјев: всмжнми, над, ног всмжнаА (разумије се зе,ша) уј отоиџечгј *{'?;, 1егга ћа]н1а1а, насељена земља; вселенскш сокорх сабор из свијех насељених земаља. Српски дакле васељенски сабор, а не васионски. Иво уткЈрдн кселснн8н>, гаж« не подвнжитса . (Псалам 92.); Нз^де пове/гкнЈ( и>тх кесарА ста написати вск> ксел(нн8(о (ЈГук. 2. 1.); Еоставх Ж8 единх ш ни^х ил!же<их Дгавх, назна/иенаше дбрл^х, гладх келикх )(отацјх бутн по ксеи кселенн^ки (Д *кан. 11. 28.). Не знам да ли има примјера у црквенословенском да је к с е л е н н а а нренесено на цио свијет, да значи в а с и о н и с в и ј е т, Т\ г е11, \Уе11а11. 6.) П р а к о с л а к е и х. 3. ор^обо^од. Овдје је ор-З-ббо^од погрјешно проведено ријечјуправослакенх мјесто п р а к о к "к р е н х, јер овдје ■3'0^а не значи слава него вјера. Па тако исто и пракослакје што значи ог1ћос!ох1а, није добро преведено и требало би да гласи п р &■к о к 'к р ј е. Али нама је ипак та ријеч тако мила и драга и тако нам је за срце прирасла, да ћемо све што имамо и сам живот свој заложити за њу. 7.) П јстјкх . 3. гастахос; 3. асћ1, чист, прав, гасгаиод ^арбод асћ1ез Кагс1епб1, (1аз аиз (Зеп Аећгеп <3ег РПапге §ергезб1е 01. /ИарЈА же прјелшш лЈтр8 му ра нарда пТстТка л<но= гоц^кнна, пол»аза ноз'к ЈисВсов^к (Јов. 12. 3.). ЈГијепо је Вук превео то мјесто овако: А Марија узевши литру п р а в о г а нардова, многоцјенога мира помаза ноге Исусове. Тај придјев пТстТкх изопачен је по облику својем у 14. 3. од Марка: козлежаф^ ел!8 прТде жена ил!8фи алакастрх л«'ра нарднаго п Т ст Т к Т а лшогоц-кнна. 8.) Горенћ 3. слож. горнТи, горнАА, горнее 1) горњи 2.) топ1озив: коставшн же /ИарТал^к ко дни тк1А иде кк гшрнАА со тфанјел1х (Жук. 1. 39.). Вук је то мјесто превео: А Марија уставши онијех дана отиде брзо у горњу земљу. У Асеманову јеванђелију гласи то мјесто: Ехстакхшн Жарша иде кх подхгорие сх ткштаниел^к. Из Асеманова јеванђелија, а још сигуриије види се из матице да кх гшрнд а не значи у го рњу земљу него у горовити крај. У матици стоји: