Српски сион

Б р . 11.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 165.

тим, а понајвише ради тога да не овлада ђаво душом мојом. И опет исповедам, да еам недосгојан због греха својих, али ти си дошао, да спасаваш грешнике, молим те дакле, Господе, спаси и мене грехнног! У великој си заблуди, љубазни Хришћанине, ако мислиш, да после св. исповеди и св. причести можеш опет изнова гре шити, па можда још и горе него прије. У великој си заблуди, рекох, зато шго не знаш, шта значи то св. причест и каква бива душа после св причешћа. Када је Мојсије силазио са горе Синајске држећи у рукама две таблице, на којима беше написано десет заповеди, лип,е му се тако светлило, да народ Јеврејски не могаше гледати у њега, ужасавајући се од силне светлости, и због тога Мојсије, да би"иарод Израилски могао приетупити к њему нокри лице своје покривалом. „И кад видеше синови Израиљеви лице Мојсеово, где се свегли, не смједоше нристуиити к' њему и Мојсије покри лице своје покривалом (Исх. 34, 30, 35.) Мојсије се више дана разговарао с Богом на гори Синајској лицем к лицу окрепут и од дужег разговора Божијег с њиме нрославило му се лице светлошћу. Но велика је разлика, љубазни Хришћагшне. разговарати се с Богом и примати у уста и у срце своје самога Бога, као што то бива у св. причести. Јер ако је сијало лице Мојсеово као супце само зато, што је говорио с Богом, то како тек еија душа опога, који тело и крв Христову у пречистим тајнама прима?! Св. писмо сиомиње, да су се Јевреји бојали гледати у лице Мојсесво зато, шхо се ово светлило као сунце, а св. Златоуст тврди, да се ђаволи боје и бегају, кад виде лице опога, ко.ји се причешћује, јер у тај час уста н,егова диЉу огњем божанственим. Ни звезда на небу не сија толико, колико сија светлошћу благодати Божје дупха онога, који се нричепхћује, јер божанствено причешће и није ништа друго, него сједин^ење Божје с нама. Кад се ми причешћујемо, иостајемо учесници оне благодати, коју има Христос и као Бог и као човек. Бескрвном овом жртвом ми се сједињујемо са Христом, постајемо учесни!х;и његова страдања и

уздижемо се до толике висине светости. да баш кад би онај час и умрли, цуша иаша стигла би сигурно у нристаниште царства небесно1'а. Најпосле, љубазни Хришћанине, кад се причестиш, а ти пази да не изгубиш оно, што си добио! Чувај се добро, да ти лукави ђаво онај драгоцени камен не истргне из душе твоје! Осветио си се светињама, па живи као свет; изишао си чист из купатила Божје благодати, па не упадај више у блато греховно; кад си се сјединио са Христом, а ти и иребивај с Њиме, коме нека је слава до века. Амин.

Мали одломак из „Рјечника дрквеноеловенекога језика" од Јована Живановића 1.) Начатокх ш. (стслов. н\уат1,кћ) ар^, хпИшт. То му је значење, али на једном мјесту и то у 8 гл. 25 ст. Јов треба начатокх схватити као адвераб. То мјесто гласи: Гла= голл^ оу 50 елх8: тк1 кто еси; и рече Гшх 1ис8сх : и л чат о к х, га к и гиагоик) кл/их. Да се Вук већином држао ири превађању црквенословенскога текста, свједочи и ово мјесто, које је превео овако: Тада му говораху: Ко си ти ? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем. Као што се види Вук се држао овдје словенскога текста, па будући да то мјесто није добро ни словенски преведено то онда није добро ни Вук превео држећи се словенскога текста. То мјесто у матици гласи овако: "ЕХгуоу оич абтф, 2о тсд е!; %а! еТлау • абто1$ б ЈгјаоОд, Т гјУ ару^'; б тс ха! ХаХа> бјлЈу. Латиески то мјесто гласи овако: Б1хегип1 ег§о е1, Ти дше ез? Тит сИхИ ехз Језиз, 1(3 дио(1 а рппсхр1о сИсо *оћ18. Руски иревод гласи овако: Тогда сказали Ему: кто Т бх ? И сказалг имђ 1исусг: л то, что н говорилг вамг о 06 61! сначала. Лутер превео је то мјесто овако: Ба вргасћеп зхе ги хћт: \^ег ћхз! (Ји с1епп? ХЈпсЗ Језиз ергасћ ги хћпеп: Ех-еШсћ с]ег, (Јег хсћ тх! еисћ 1'еЈе. Чешки превод гласи : I гекН јети: јз! 1у? I гек1 јјт Је213: То, сог з роса1ки ргаујт уат и т. д. Сви су пријеводи ближи матици и можда одгорају матици, само словенски пријевод и по њему Вуков иије добар за то. што је од ри-