Српски сион

„СРПСКИ СИОН. и Б р. II.

С тр . 164.

Бог; изненађењем } 7 верава се, сваки верни, да му те веиике и непроменљиве истине потврђује и засведочава срце и цела душа. Један фмлософ-иесник вели: „Задуби се у себе сама; жеља, која ти груди надима, нада која те на будућност сећа, душа и у ошите све што у теби мисли, говори, живи и дела, све ти то заједнички довику.је: Човече бесмртан си! Бог не може дозволити, да душа лаже! ■'

Проповед пред ев. причешћем превео: Јереј Добривој Миновић. Кад иримамо у св. причешћу Господа нашег Иеуса Христа, нужно нам је, православии Хришћани, исггунити три ствари. Прво треба «а истинитом исповеди да скинемо са себе одећу греховну, коју смо кроз толико време на себи посили и да свучемо са себе старог, а преобучемо се у новог човека. Друго треба да одржимо нобеду над она три велика непријатеља нашега спасеља, а то су: тело, овај свет и ђаво; после тога са весељем и радошћу духовном да ириступимо скрушена срца к' светој трпези хлеба живота. Како нам се ваља ириуготовити, кад хоћемо да се причестимо страшним к великим оним тајнама, ево, да нослушамо блаженога Павла, који о томе учи овако : „да испитује човек себе, иа онда од хлеба да једе и од чаше да није." [1. Кор. 11. 28.] Нек%, дакле, свако најпре себе и своју савесг добро испита и све ирепоне греховне уклони, па онда тек нека окуси хлеб вечнога живота Кад је Мојсије на гори Хоривској изненада опазио кунину, која гори, а не сагорева, дивио се врло таковом виђењу и обузет љубопитством пође да види, какво је то чудо ? И кад се нриближивао ономе месту, зачу се глас: „Мојсије, Мојсије, не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер .је мјесто, где стојиш, света земља " (Исх. 3, 5). Љубазни Хришћанине! Видиш ли онај свети хлеб и ону свету чашу, што стоји на светој трпези?! Тамо је тело и крв Христова, тамо је божанствени огањ, који достојне просвећује и очишћава, а недостојне сажиже и о>:аљује. Не прибли-

жуј се и не пристунај овамо, док не очистиш истинитом исповеди душу своју од греха. Ако си с киме у завади, измири се најпре с ближњим твојим. Ако си кога увредио, или од кога шта украо или отео, поправи се с њиме лепим начином. Ако си се свезео с каквом блудницом и живиш у греху кроз толико време на опћи саблазан другим људима, прекини сваки даљи одношај с њоме, ако хоћеш да ослободиш душу своју из руку ђаволских. „Изуј обућу своју с ногу својих, јер је мјесто, где стојиш, света земља" (Исх. 3. 5), јер овај олтар и св. престо, коме приступаш, па и само место ово, где стојиш и причешћујеш се „света је земља". Тамо око св. трпезе стоје невидимо св. ангели, који од страха и тренета заклањају лица своја. Тамо је стајао св. Василије и Златоуст, људи свети, ио чистоћи душе своје ангели земаљски, па ипак и они сами за себе признају, да су били педостојни Први каже: Знам, Госноде, да се причешћујем недостојно. Други вели : Госноде, Боже мој, зпам, да нисам достојан. А ти си можда, љубазни Хришћанине, са хиљадама грехова душу своју окаљао, па ниси за то издржао пи једне мале епитимије. Не приступај дакле овамо, уклони најнре све греховне преноне, исиоведи се, иоправи се, покај се, па тако ослобођеи и олакшан дођи и приступи, али и тада са великом опрезношћу и пажњом приступај. Јер као што је Мојсије скинуо обућу своју и са великим страхом и трепетом пристунао к ономе месту, где је купина горела, такав страх и трепет треба ца обузима и тебе, Хришћанине, кад отвараш уста своја и примаш св. нричешће. Треба да говориш: Верујем. Господе, да си ти Бог и исноведам да сам ја грешник; верујем да си ти огањ, који спаљујеш, а исповедам да сам ја трава осушена; ја сам нечист и недостојан ради грехова својих, да нристуиим к Теби, али кад ме зовеш, ипак долазим, да ме очистиш ти, источниче освећења! приступам к Теби немоћан, да ме исцелиш, лекару душевни! ириступам мртав, да ме оживиш, хлебу животни ! Присгуиам к Теби, да се иросветим и осве-