Српски сион

Стр. 182

„СРПСКИСИОНЛ

Б р 12

прими обећани новац, какав је тај новац, што га он прима? Зацјело, то је грјешни новац. Кад се једна иоштена дјевојка, новцем замамљена ода неморалу, и прима за то обећану нлату, какав је то тада новац, који она прима? То је грјешни новац. -- Сваки новац, којим се даје неко за неки грјех ноткуцити или који му се за грјех исилати, називље се грјешним. Не само такав новац, већ и сваки, који неправдом и грјехом добијамо, грјешан је. Ти украдеш некоме паре или што му драго, што ииак има барем неке вриједности; тојегрјешан новац, што га крађом добијаш. Превариш некога у трговини, прескупо продајеш и прецјењујеш ствар, коју неко од тебе купује, служиш се лажном мјером, кунеш се, да је ствар, коју продајеш добра а овамо знадеш да није; сваки талир, сваки грош, сваки ®ениг, који таквом иреваром стечеш, грјешан је. — Тутор си дјеце без оца, заклео си се, да ћеш вјерно руководити имањем њиховим, а међу тим овђе или онђе вараш и умијеш се лажним рачуном користити; то је грјешан новац који на тај начин стичеш. Примиш се некога посла, и обећајеш, да ћеш га поштено свршити, али га не свршиш, а захтјеваш да ти се плати, као да си га поштено свршио ; то је грјешан новац, који тиме заслужујеш. — Радиш код некога у надници, али си лијен и тром код тог посла; у надници, коју примаш, има исто толико грјешнога новца колико год си код посла проиустио. Најмио си се код госиодара као слуга, и обвезао си се, да ћеш добро и вјерно служити. Ако си сада некористан и рђав слуга ако у својој слубжи не користиш толико колико би могао и требао, ако шта више своме господару штету наносиш — квар чиниш; зар се не налази у тој плаћи, коју примаш, грјешна новца. 0 зацјело у њој има грјешнога новца. Ако се неко налази у забуни и скученим околностима, те потребује твоје помоћи. Он прибјегава теби, и моли те, да му помогнеш. Ти се рјешиш, да му испуниш молбу, али ти је добро дошла његова садашња невоља, да му на повце позајмљене удариш велике камате; заиста ми вјеруј, да је све оно што му више узмеш него што је право и иоштено и из љубави, грјешан новац. Неко је постао твојим дужником. Он би драге воље у одређено вријеме свој дуг платио, али га је несретан случај задесио, кад се ни надао није, и њему је готово немогуће, платити ти у одређено вријеме. Он те моли да се на њег сми-

лујеш, те да га причекаш за кратко врјеме. Али сво његово мољакање не може твоје срце умекшати, ти се строго држиш оног што си рекао, и дотле не мирујеш, док ти и пошљедњи ®ениг не исплати, ма да не би никакве штете претрпио, кад би ти дуг послије некога времена платио. Заиста ми вјеруј, ако је твој дужник ушљед твоје строгости доспио у забуну и нужду, од које си га заиста лаено могао сачувати, тиме иостаје новац, које си могао у осталом са свим правом тражити, грјешним новцем. — Тако благ. Хрпшћани, тако је свугдје и увијек, да је сав с неправдом и грјехом стечени новац грјешан' II. Ја мислим, да ће ово, што сам казао, бити довољно, да вас научи, које је грјешни новад. Сад је на реду друго питање, на које треба да одговоримо: За какав треба да држимо гријешни новац. Прави је одговор на то питање: гријешни је новац сраман и поган, и уједно најшкодљивији новац. Гријешач је новац сраман и поган. То је заиста грјех, који нас као људе и као Хришћане срамоти и погрђује. Разум и савјест не одобравају и забрањују оно, што је ненравда и грјех, За човјека је заиста недостојно, кад ради против својега разума и своје савјести, и чини, што је неправда и гријех. — Као ХришћанЈа ми смо обвезани, да се чисти од гријеха сачувамо. Ако се грјехом окаљамо, тиме заиста погрђујемо високо хришћанско достојанство. — Ако нас грјех срамоти, онда је заиста сав грјехом стечени новац сраман. — Ако је грјешни новац сраман, зар га смијемо љубити и осјећати задовољство и радост у њему? Не, сваки грјешни новац заслужује, да га се гнушамо и да га мрзимо, и наше гнушање и мржња не може доста велика бити. И сами непријатељи Христови, и ако су драговољно и с радошћу дали новац, да им Јуда изда Исуса, ипак они су тај новац сматрали за сраман и поган. Кад је Јуда пун кајања за своју издају, натраг донио примљени новац, и у храм га бацио, тада му рекоше они: „Не ваља га метнути у црквену хазну, јер је узето за крв". Колико би више требало нама као Хришћанима сваки грјешни новац сматрати срамним и ноганим! Али грјешан је новац и најшкодљивији. Додуше многи мисле: новац је новац, он нам користи, стекли га на нравди или неправди Но, зар би требало да тако мислимо? Додуше по спољашњости нема никакве разлике између новца,