Српски сион

БР. 12.

„ОРПСКИ СИОН."

СТР. 181.

дајство с новцем плате. И непријатељи Иеусови чувнш, шта би Јуда хтио учинити. обрадоваше се, и обећаше новац дати. Кад је Јуда чуо за то, оде и вребаше прилику, како би Христа издао. Како заслужује, да се назове онај новац, који је Јуда примио ? Зацијело, заслужује да се грјешним новцем назове. Непријатељи Исусови дадоше му новац, да га у извађању грјешнога чина поткупе, а издајник узе новац, јер јехтио грјешно дјело извести. Или зар то не бијаше заиста грјешно дјело, које је Јуда учинио, јер је издао невинога, који је осим тога био још његов учитељ и пријатељ, у руке крволочних непријатеља? То је заиста било тако грјешно дјело како се само замислити може — онај су новац признали и држали грјешним, како они, који га дадоше, тако и онај, који га је примио. — Кад је Јуда увидио, на што се с тим ишло, тад се пробуди његова савјест, и ојајним му гласом пребаци његов тешки гријех. Оп узе новац, који је с толиком радошћу примио, и пун страха поврати га књижевницима и старјешинама, и гласно им призна : „Ја сагријеших што издадох крв праву. и А првосвештеници одговорише: „Неваља пх метнути у црквену хазну, јер је узето за крв." Камо среће лијепе да је онај грјепши новац био једини и пошљедњи, који су људи дали и узели! Али на жалост није тако. Све до дана данашњега увјек има људи, који другима новац нуде и дају, да их у извађању каквога грјешнога чина поткуие. А исто тако мало има људи, који радосно примају нуђени и дани новац, и који се тиме дају ноткупити, да учине грјешни чин, који без сваке сумње чине неправду и грјех, кад само тиме могу доћи до новаца. 0 кад то не би било тако! Али пошто је то сада тако, то опомена на грјешни новац сигурно неће бити непотребна и некорисна. С то^а ћемо у данашњем часу молитве с правом озбиљношћу размишљати о грјешном новцу. I. Које је грјешни повац? II. Каквим треба да држимо грјепши новац ? III. Од чега се имамо с обзиром на грјешни новац чувати? Ето то су три нитања, на која треба да одговоримо. I .Који је новац грјешан ? — То је, благ Хришћани питање, на које треба да одговоримо. Већ само ђме: грјешан новац, каже нам, који се новац под тим разумије: наиме такав, који за гријех дамо и гријехом стечемо.

Онај је новац дакле грјешан, који смо некоме за грјешан чин, који је он или већ учинио, или ће још учинити, понудили, обећали или исплатили, и којим се овај даде иотплатити, да учвни грјех. Тако се називље и онај грјешни новац, који су Јуди Христови непријатељи нонудили и иснлатили, а Јуда га је примио. Дакле зашто су му га ионудили и дали? Зато, што је за 30 сребрењака имао иостати издајником свога учитеља и пријатеља. И невјерни се Јуда даде том цијеном поткупити, и понуди се, да им поткаже ноћно нребивалиштс Исусово. И што је био обећао учинити, то је и иснунио. Он доведе оружане људе тамо ноћном обитавалишту Исусову, и пољунцем даде уговорени знак, да је то онај, кога им је ваљало ухватити. Да је то било грјешно дјело, што га је Јуда учинио, доста је извјесно. Пошто је то дјело било грјешно, зарад тога с потпуним правом називљемо онај новац, који је он за то примио, грјешним новцем. Да, он заслужује још и строжије име; Он заслужује, да га назовемо крвним новцем, јер је Јуда за онај новац невину крв издао, јер је томе крив био, што је најневинији од свију људи своју крв на крсту нролио. На жалост још увијек има људи, који се даду новцем поткупити, да грјех учине. Новац, којим се они даду поткупитп, да изврше грјешно дјело, и који иримају као плату за већ извршено дјело, то је грјешан новац. — Тамо је неко на другог смртно замрзио, што га је увриједио, или што изгледа да онај његовој срећи на путу стоји. У непријател)у се порађа жеља: Кад би могао свога непријател,а убити! и та жеља бива све жешћа и жешћа. Свога непријатеља морам уклонити са свијета, тако се он најпошље сам у себи одлучи. јхеђу тим он није сам рад или не може одређени злочин извршити, или му за то треба иомоћник. Он се обраћа неком човјеку, кога он већ познаје као рђавог и безбожног човјека, и обећаје му и даје оволико и овојшко пара, ако убијство изврши. Ако се тај сада, попут Јуде, даде заслијепити, обећаним новцем, и прими га прије или нослије извршенога рђавог чина, какав је тада тај новац, који он прима? То је грјешни новац — то је крвни новац. Овамо обећаје неко једно другоме, да ће му оволико и оволико дати, ако он у корист његову ноложи лажно свједочанство пред судом, или лажну заклетву. Ако овај сада ностане лажним свједоком, и положи лажну заклетву, и за то