Српски сион

С тр 184

„СРПСКИ

СИОН и .

В р . 12.

тајну крађу учинити, да ти пико не би могао у траг ући. 0 помишљај на проклетство и клетву, која и у времену и у вјечности почива на сваком грјешном новцу., и презри сваки добитак, био он не знам како велик, који би могао себи грјехом добити. — 0 благо свакоме. у кога су чисте руке од свега грјешнога новца! Може бити да он нема земаљских добара, да живи шта више у сиромаштву и нужди; ипак он има оно што је најдраже и најдрагоцјеније од свих добара, добру савјест и похвалу Божју. Свијет ке проћи са својом радошћу и красотом ; ко чини вољу Божју, тај је вјечан. Напослетку нека се сваки чува, да не задржи Једном примљени и стечени новац. — Могло би бити, да је неко међу вама у прошлим данима свога живота био доста зашљепљен и несавјестан да прими грјешан новац и да га код себе задржи, Да бог да, да тако шта нико од вас не учини! Али ако се то догодило, зар би он то смио мирно код себе задржати и насла ђивати се тиме ? Не, то не смије пи за живу главу учинити. У кога је грјешни новац, и ко га мирно код себе задржи, тај се заиста још не каје, што га је себи ирисвојио, и такав се не може надати да ће му Бог опростити. Враћање примљеног п стеченог грјешног новца јесте први доказ искреног озбиљног, кајања, први корак к поправљању, а уједно у исто доба, к получењу опроштаЈа од Бога. И Јуда, чим му се савјест пробудила, окануо се примљеног грјешнога новца и тиме је јасно доказао да се каје, што је зло учинио и невину крв издао. — Нека размишља сваки о том, да ли има, може бити, у свој"им рукама ненравдом и грјехом стеченога новца. Ако нађеш код тог истраживања, и ако ти еавјест каже, да међу твојим новцем има грјешнога новца — било много или мало — не задржи га ни једнога дана даље у својим рукама, већ се пожури, колико игда можеш да га се курталишеш. Што на неправди имаш. подај натраг ономе, коме с правом припада. Ако је немогуће, да му сам повратиш јер је може бити већ умро, подај његовим нашљедницима. Ако и то не можеш, иодај сиромасима. Задржати га не смијеш ни на који начин. Заиста вјеруј, докле је грјешни новац међу твојим новцима, све дотле не може на теби бити задовољство и благослов Божји. С тога, ко има уши, нек чује озбиљан нозив. Ах тешко ли је оном Ко е' грјешним новцем брати А неће оном — чији је Поштено да врати.

Одговор на питања из паетирске пракее. РеФерат јереја Светозара Грубача IX. „ Је ли ожравдано ако свешшеник, одмах после иомазцвања св. миром, сврши на детешу и „шл^окпт". јер је тај чин у треб'пику отиусшом одељен и јер тамо изреком иише: и во осдши дшк паки принос/лтх его кх церкокх, в« еже илшти?" Када се акт ^ишокеш појавио у хришћанској цркви није познато, али већ у IV. и У. веку имаде му трага. У то време, као што је познато, морали су новопросвећени носити кроз седам дана белу одећу, коју су на крштењу добили, за знак, да су у тајни св. миропомазања постали учасници седам дарова св. Духа. 1 Осмога дана долазили би у храм и свештеник је свлачио с њих белу одећу. 2 Тек у VIII. веку спомиње се молитва на ишошт". 3 У X. XIII. и XIV. веку „чино« посл(док<жи ишокешА добија кадкад шири кадкад краћи вид. Симеон Солунски (XV. в.) каже: „А иосле седмога дана дужан је (новокрштени) доћи у храм к свештенику и од њега получити „ишоксше": свештеник с молитвама омива га губом и водом на оним местима главе и руку, где је био помазан св. миром".. 4 У ХУ1 веку има поред дуље и краћа редакција тога чина а у XVII. веку одговара, обзиром на састави поредак, савременој пракси. Већ у XVI. веку, како Гоар ђ каже, зна се позитивно да се је акт „ишокешж" свршаво заједно са крштењем, односно, мироиомазањем, па за то, већим делом, само то „чинопоследовање" није имало пред собом никаквог устава. У једном пак рукописном требнику из XVII. века нађена је овака примедба: б В детх скАТое л ^ро имшти кх тоже крША (тот чдсх по крефжш), — и тогда начало . . . царк> шкеснми ... не глаголел^х" . 6 Сличну примедбу налазимо у свима требницима изданима 1639 године. 7 1 воаг: Р' 1 ?- 306. 2 Августин: НоплН. С1јХХ11.; АидизИ: ХЈепкшигсИјгкеИеп." Ваш! VII. 8. 301.: В1п1епт: Вепк^игШ^кеиеп ВашЗ I. ТћеП 1. 8. 160. —161. 8 боаг: Еи)(оА. ра^. 304. 4 Ое васгатепИв Сар. ИјХУШ.; Пис отц. и учит. относ. кт> истолк. богосдуж. Т. II., стр. 74-75. боаг: Е ух °^- ра^. 303.—304. 6 Требн. ркп. Солов библ. Н б 1098. л. 26 об. 7 Филаретг Цером.) Опмтт. слич, чиноп. по кн. изд. при перв. пати патр. М. 1875 г. стр. 33.