Српски сион
Б р . 13
С тр . 203
овако: "Еау јлгј Кбргад оглооо^грг^ оТхо^ тбч ттјд ф'Ј"/Јј5, [ЛаТТј^ ХОШСбр^, ТсХт^ уар абтоО 71ра$с15, об ХоЈод тгХгТта:. Тоб хссрпоо ттј? уаатрбд, о1 ауи1 тсХго|лато л лсут]Т(05, <^арХаатооа1 тсатрфа боу|лата осоЗ-госад. Ја ћу покушати да то преведем, а хоће ли пријевод бити добар, позвани треба да кажу. Ја признајем да се у оваким стварима могу спота/ћи, те бих сваки исправак са захвалношћу нримио. Пријевод дакле гласи овако: Ако господ не буде сазидао дом душевни, забадава се трудимо, јер без тога нити се дјело нити ријеч свршава Свети преко духа чине да цвјетају отачки догматп посинаштва плода утробна (ио плоду утробну). (Збор. 47.). 2.) 0 м но т к о р е N н К1 и. 3. посињени, ис07101ГјТШ<;; Лфе не гогподк созк1ждстх до/их докрод^ктелеи, ксбе трВждаелкА : д8ш8 же покрки ва10ф8, никтоже нашх рлзоритх градх. Плода чревна д ^ олјх скшотворжное тск-к Хрјст8, глкоже и отцб, сватш ксегда с8тк (Збор. 26.). У матици гласи то овако : "Еау | лтј Кбрсод осхобо[лтдатд о Т хоу тму аргтсбу, ца~ГјУ котишјлгу: тт^ бг фи/тју ахглоутод, оибгк; тјјлму лор^гТтас тт^ тс6Х'.у. Тои харлоО тгјд уаатро? тф тсХгијлатс исотсопгјтмд аос тф Хрсатф, (б$ Патр1, о! "Аусос ла^тотг гсас. То ће српски гласити овако: Ако господ не буде сазидао дом врлина, забадава се трудимо. А кад он покрива (чува) душу, нико не ће разорити града нашега. Свети су свагда посињени по плоду утробну иреко духа теби Христу као и оцу. Зј Горстк. Р. (стслов. г(ш;тк) грст, сИе ћоћ1е Нап(1; прегршти; рука: Тк1 держацЈаго горстТк* вса , /иати В ожја, внВтрк кх чрев*к пршлшЈИ когол [ кпнцЈ, и неизр*чжни> ВОГМОТИВШИ, СТраЖД8к>фЕЛЈХ ОуЛЈИЛОСТИВИТИ СЕГО ПрОСИ/ИЖ. Ти, мати Божја која си у утробу примила онога, који држи све у руци (руком) и т. д (Трекн. нд.) 4.) Ди)(х. 3. првобитно .је значење тога иридјева всћЈеГ, ип^егасЈе, Даћег ејпта1 с1гићег ћЈпаиз, пјтшз, ићегПиззЈд; без пара (испореди српско лихо или шако), а што је без иара, ту је једно сувише, дакле л и \ х значи сувише , ићегПизвЈ^, компаратив му гласи лишшТи: К8ди же слово каше, еи, еи: нн, ни : л и ш ш е жс сно, ш непрТдзни естк. (Мат. 5. 37.). А нека буде ваша ријеч: да, да; не, не; а што је више од тога двога, ода зла је. Вук је то превео овако : Дакле нека"буде ваша ријеч : да, да; не, не; а што је више од овога, 0Д8ј ЗЛ& јб.
5.) П а т е р и ца Р. Бројни супстантив. неторица: Чбвствх просв'кти прост!?1о ПАтерицВ. (Ол$жек. род.). Нросто нет чула просвијетли или простих пет чула просвијетли. 6.) Ч 8 в с т в о п. (стслов уавкстко) 1. осјећање 2. чуство 3. чуло вид. пАтерица. 7.) Влод-ки. т. 7.ау.отсосбд, та1еДси8, злочинац: Да гакц? ткоеги) дол|8, в^одолјх ири» ЧаЦЈеИЈА, ик№ огна л1ене в-ћжитх ксакк зло = д-кн, ксАка страстк (Ол8жек. род.). Да од мене као твојега дома улазом причеиЉа бјежи као од огња сваки злочинац, свака страст. 8.) Жолитвенникх т. засегс1о8. Онај, који се моли за кога, који управља молитве к Богу за кога: Жолитвенники тЕВ"к приношб вс/л сватк1а ((тл 8 жек . род.). Стављам теби (пред тебе) све свете за молитвенике (молитеље). Есего принеслх еси севе, тев^к давшел|8 всеклажене, жизнк всец'кл8н>, гаки> всеплодје живо и од8шевлено, и жертв8 клагопрЈлтнВ и пречистб: т-ктже вкмх еси лј о л и тве н н икк г гепл г кишТи, к8ри нзилјад кса , к г кром покцјма та Л18чениче, и призиканмјЈМА та Гешргје. (Збор. 206 ) 9.) Псплети (стслов. нспд-ктн): исплевВ, исплекеши — исплев^тх, нљети, плијевити: Да шедше н с п л е к е л1 х а . (Мат. 13 28) Гилтебрандт у својем рјечнику црквенословенском изводи то и с п л е в е л! к од исплевиши што је наравно сасвијем погрјешно.
ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Његова Светоот) преузвишени госиодин патријарх Георгије отпутовао је данае, у СЈ г боту, брзпм возож у Будимнешту. Сутра, на св. Цвети, нрисуствоваће Његова Светоет св. литургији у Будимској српској дркви. коју ће служити впреосвештени еппскои Вудпмскп г. Лукијан БогдановиЉ. Сутра дан, 30. марта (11. аирила) участвоваће Његова Светост и впреосв. г. епископ Лукијан у ирославп 50 годишњице дана саикдије закоиа од 1848. г. (Впреоовештени г. епископ Лукијан) благоизволео је даровати у корист сиромашних српских вероисповеднпх школа у Будимској еиархијп 100 фор., а приликом свога посвећења благоизволео је даривати и саборну цркву Карловачку са 50 фор. Живео! (Основно школство у Троједници). Крајем прошле школске годпне биле су у Троједнпци свега 1342 основне школе, од којих су 1272 биле кому-