Српски сион

Стр 204

„СРПСКИ

Вр. 13.

налне, 22 српске аутономне, 4 католичке 10 евангеличке а 4 израелитске конфесионалне школе, а онда 30 приватннх школа. Трошак на све те школе пзносио је 1.767.595 фор. 62 н. На школама деловало је 2335 учитеља и учитељица, те пх је имало полазпти 330.019 деце, а у истину нолазило их је 198.775, дакле само 60%• Од ове деце била су: 147.020 католичке, 44.775 правоелавне. а 6 980 других вероисиоведи. (Избор пароха). Као што јављају, за пароха у Ратковцу код Нове Градшике изабран је Јабланашки парох г. Милош Пауновић. (Именован.а). Г. Димитрије Витковић намесни вероучнтељ стручних учплшпта п женског лпцеа у Загребу именован је по вис. кр. зеж. влади, напредлог епархијске конзисторије Накрачке, правим вероучитељем на истим заводима. — Вероучитељ на кр. гимназији, кр. реалци п кр. муигкој учитељској школиу Осеку г.АлександарЖивановићнотврђен је за сталног вероучитеља и подељен му је наслов „професора." (Неколике опаоке „Застави") Од једнога одлнчнога школског човека примили смо и саопштавамо без икаквих наших примедаба ове ретке: „Велпка је и неизмерна благодет за сваки народ, кад у свима редовима јавних својпх раднпка има разборитих људи обсежнога и темељптога знаља, чистога и узвишенога карактера, који се не поводе за ниским људским страстима, него им је у свакој прилнци и у раду и у говору истина највећа светиња. Особито то важи за писце по јавним листовпма, који треба да обавешћују своје читаоце о правом стању ствари, да критикују сваки јавни рад на темељу истине н да износе на видело сваку ману у јавном и приватном животу, начпном убедљпвим и достојанственим. Такове људе не покреће иигда лична срцба ни жеђ за осветом, него чиста љубав према народном наиретку; у такове људе не може се уврститп доппсник „Заставе" у бр. 44. од ове год. Он признаје, да по уредби за српске народне школе (§ 129) епархијски школски одбор мора имати 2 свештенпка, 2 учптеља и 10 других световних чланова, а кад је ирекорачпла енархијека скупштина, Бачка одређени број и бирала више учптеља и кад школски савет такови избор није узео на знање без примедбе, онда он место да му призна да је правилно поступио, крсти тај његов поступак безакоњем, онда му члановп школског савета немају полета, ваљда да се вину преко уског оквира тесногрудог законског одређења. Па ако је школскн савет то исто једне године превпдео и прећутао, зар за то треба и даље да ћути, да одобрава и да освешта самовољу. Ту онда казује

како члановп школског савета немају смпсла за модерну школу, ту онда доказује како се школски савет не стара, да се наппшу потребне школске књиге; а што не рече да је школски савет хонорирањем пнсаца добрих школских књига управо ишао на то, да нробуди вољу на пиеање ваљанпх школских књпга, што не напомену којега писца. коме је школ. савет школска врата затворио, што ннје изнео на видело те снаге, што стварају, што није упознао школскп савет са зрелим плодовима истрајног књижевнпчког рада ? — кад школски савет ком учитељу не уважи молбу да ее ослободи од учитељског исппта, онда са свим логично потеже из даље дописник како чланови школ. савета на предлог једног свог друга не хтедоше дати оставке пред петровдзнскп сабор од г. 1897. као да речени сабор није могао само због тога друге чланове биратп и као да би то бпло најпоштеније отрести се саборског мандата пре него што се нг>ви чланови изаберу. Најпосле не би било пнсцу ни нпкантно ни духовито писање, да се није иодругљиво дотакао многозаслужног председника школ. савета и замепика гл. школ. референта, на којега мисли да треба сада грдњом јуришити да се окане једаред школе, којом је 44 год. мудро и са успехом управљао. Таковом писцу „безакоња" може се с пуним правом довикнути: уапае вше тогЉав 1в§ев, то јест: где нема одгоја ни уљудносги, ту не вреди ништа закон; и нека добро запамти, да онаково пискарање није критика, није плод науке нп модерне школе, којом се писац толико размеће, него је опако, и неуљудно насртање и управо опадање. које осућује свака школа." (Да одгоненемо). У 45 бр. „Заставином% а у чланку: „Ко сеје раздор," после уводне погрде на „Српски Сион," којом се данас многи мисле п желе популарисатп, износе се неки наводи о администратору парохије у М. јереју Ж. Тр. п позивамо се, да им одгоненемо. Наводи „Заставина" дописника, оснивају се на погрешној информацији, или потичу из намере да ее само грди и погрђује. Уредништво „Заставино" требало је прибавити себи исправне информације — а то је дужно било учинити, и лако му је било до ње доћи, те би сазнало ово: 1. Да је Ж. Тр. свршио седми гимназијски разред са I. редом у мађарској Новосадској гимназији, као што доказује односна сведочба под бр. 16. 2. Да је Ж. Тр. свршио I. II. III. н IV. годину богословије у Задарском богословском училишту са I. редом, уз похвално владање, као што то доказују односне сведочбе под бр. 21, 18, 16, п 17.