Српски сион

С ТР . 198.

„СРПСКИ СИОН."

Бр 18.

део узрока, који производе појаве; неочекивана факта свакога тренутка збуњују напг ум, и необичност тих факата свагда руиш оно, што ми називамо логиком ума. Критика, место да прими јеванђеоско излагање у потпуној тачности, она га негира илп квари. Једни впде у њему вешто измшпљену легенду, измишљену слику, напред већ одређену за потврду дела метафизичног тезиса, израженог у речима Исуса Христа : „ Ја сам васкрсење и живот.* За друге је то својевољни продукат хришћанске фантазије, која је морала прииисивати Исусу као Месији чудеса васкрсења мртвих, слично томе, као што их је Стари Завет приписивао пророцима.** Новија крнтика посматрајућп објективно то тумачење, као последње средство претераних богослова, обновила је и пусгила у ток вештачки лукаву претпоставку пређашњих немачких радијоналиста. Предање је нало, узевши као излазну тачку иричу о бедном Лазару, у читав низ погрешака, узеше алегоричног болног Лазара као брата Марте и Марије; речи Исусове „кад би Лазар сам васкрсао из мртвих, то му онда неби поверовали," беху р^аво протумачене. Они су говорили, да је заиста изашао из гроба, и такб су створили читаву легенду. Све те претпоставке, ни на чему не основане, губе се у својој фантастичности; оне показ УЈУ сано то, како се с ништавним разум задовољити може, какве је вештине способан он изнаћи да уништи или исквари факта, која се не слажу с његовим разумевањем. Јасном, тач^ом и иодробеом сведочанству о томе факту у четвртом Јеванђељу претпостављају они то, што се о истом у нрва три Јеванђеља ништа не говори. Заиста на први поглед треба да се дивимо, да се о догађају самом по себи тако необичном и тако важном са својих последица, не говори у прва три Јеванђеља, која тако подробно описују живот Исусов. Но нажљиво изучавање Јеванђеља објашњава и оправдава ћутање њихово. Ниједан од Јеванђелиста осим св Луке, који је тако тачно писао своје Јеванђеље, није намеравао бележити све безбројне поуке Исусове и сва Његова дела. Из „записа" веома фрагментарних, не може се закључити, да ћу* Ваиг. Тћео1. Јаћгб. 4. Ш. Кејт. V. Каа. 4. Ш. ** 81гаив. Рав 1|вћеп Јеаи. I. II.

тање једних Јеванђелиста доказује неистинитост других. Синоптици носе опћи характер : они подробнл говоре о опћој служби Исусовој, савремено појави Љеговој у Галилеји, о затвору Јована Крститеља у тамници, и затим ирелазе на последњу недељу пребивања Иеусова у Јудеји. Само св. Јован Јеванђелист описује пут Исусов у Јерусалим и износи нам тек нека учења Исусова и чудеса, која је Он учинио у том поријоду свога живота. Отуда впдимо да је све, што се односи на пребивање и рад Исусов у Јерусалиму и Јудеји, па и чудо васкрсења Лазарева, било сасвим пропуштено у ирва три Јеванђеља. План њихова пнсања није им дао, да те усиомене унесу. Скупштина синедријона, препирке, које су буниле чланове његове, утецање првосвеште ника и великог савета; затим заповест, да се Исус осуди на смрт — све се то брзо разнесе по Јерусалиму па до Витаније. Међу члановима синедријона било је и пријатеља Исусових, који су требали запречити оиасности, које прећаху Исусу. Радост породице, којој је Он повратио љубљенога брата, брзо престаде; брига за љубљеним Учитељем обузе срца немиром и страхом. Чудновата тајна судбине ностиже посланике Божје, а особито Онога, Који је био већи од свију; сви они страдају, трпе гонења, умиру за доброчинства, која починише роду човечанском. Једно најбоље, најдирљивије и најчудније од свих дела Христових јесте ово, које је још боље доказало Његову безграничну силу ,и власт, Његову љубав наснрам људи — оно је савршено побудило завист Његових непријатеља и због овога реше, да Га смрти иредаду. И ни једна једина реч срдитости не чу се из Његових уста. Исус је видео у свима догађајима и у људима само оруђе воље Оца небеснога, и мирне душе и јуначки готов је Он на све, храбрећи нри том Своје ученнке, да до краја изврше Његово узвишено дело. Он зна, да је — по Његову најмилијем изразу — дванаести сахат већ близу и да се мрак ноћи примиче. Исус може још за извесно време предупредити тај тренутак: још није дошао час смрти. Он сместа иде са Својим ученпцима из Витаније. Избегавајући сваки сусрет са Јудејима, ишао је Он управо у мали градић Јефрем,* * Град Јефрем данао не поетоји; он се претворио у