Српски сион

С тр . 200.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 13.

што је Господ разрешио нас од тешких греховних окова и даровао нам иасладу небројених блага, исто тако дужни смо и ми — у колико нам је могуће — сљедити иримеру Његова великога милосрђа. Видите ли, како и сваки од нас одаје наспрам ових дана, у којима смо задобили толика блага — неко особито поштовање?! Зато вас молим, ако икада, а оно особито сада оставите на страну све бриге овога света и чиста и ведра ума приступајмо овамо. Ако и слушате слово Божје, а мисли ваше лутају којекуда по пољу и тржиштима, неће вам то пи мало користити, шта више бићете још већма зато осуђени. Јер кад нриступамо неком човеку, често пута не видимо ни оне, који се око нас близу налазе, пего држимо у мислима својим једино онога, коме приступамо, далеко већма ваља иам ово чинити пред Богом и непрестано пребивати у молитви. Зато св. апостол Павле и каже: „ Сваком молгшвом и мољењем молише св Богу духом без ирестапка и (Ефес. 6, 18) т. т. не само језиком и свакидањим бденијем, него самом душом и духом, јер молитве ваше треба да буду духовне, а око умно, ведро и чисто. Од Бога иштете оно, што се пристоји од Њега искати, да то, што иштете, и добијете. Постарајте се са страхом и треиетом и о спасењу своме, јер стоји написано : „ Влаго човеку, који се свагда боји а (Прич. 28, 14). Велико је добро молитва, јер ако се когод разговара са добродјетелним човеком и добива отуда не малу корист, то колико већа блага добива онај, који се удостоји беседити с Богом, јер молитва унраво и није ништа друго, већ разговор душе наше с Богом. Због тога дужни смо ми, нравославни Хришћани, ненрестано нребивати у молитви, а ири том велико стриљење показивати, јер Бог често нута не одбацује наше молбе. већ их на неко време ^длаже, и тиме нас мудро поучава, да будемо приљежни и устрајни у молитви и иастоји, да нас к Себи иривуче. Човекољубиви Отац много пута и не даје оно, шФо од ЈБега просимо и то не због тО/Га, шдгр џ.еби хтео дати, него да би тиме ц!1Ч>''!бј$в|ЈЕ>-^јвбуДио наше памтење и приућц ми то, не треба да у о-

чајање падамо и иаду губимо, пего што усграјније и приљежније у тонлим молитвама к Богу да приступамо. Кад је онога жестоког и нечовечног судију, који се ни самога Бога није бојао, неотступно молење оне жепе склонило на нсмоћ и милосрђе наспрам исге, како не би ми могли молитвама својима склонити на помоћ и милосрднога Господа. који се стара о спасењу нашем ?! Треба, дакле, да се привикнемо на нриљежиу и устрајну молитву и дању и иоћу, особито ноћу, кад нас ништа не узнемирује и ие буни, кад влада велика тишина у мислима нашим и ван дома нема никакве сметње, кад душа наша, сабравши се сама у себе, можз све нодробио казати Исцјелитељу душа наших. Јер ако је Даиид, свети цар и уједно нророк, узнемиривап толиким пословима, у порфиру и круну обучеп, могао казати : , У ио поИи устајем , да те славим за траведне судове твоје^ (Пс. 1.18, 62), шта да кажемо тек ми, који сами за себе у миру живимо и не с толиким бригама као цар Давид, па ипак не чинимо оно, што је ои чинио ? Он је дању био обузет силним бригама и пословима и многе сметње су му на путу стајале и није дању имао слободиога времена, да ириступи к Богу, због тога је цар ноћу, кад влада свуда мир и тишина, кад други почивају на мекапим иостељама, узпосио к Богу тоиле и крепке своје молитве и тим начииом је добијао од Бога, што год је хтео. Ои је са молитвама ратове свршавао, нобедоносна знамења подизао и иобеду за нобедом славио, јер је имао крај себе непобједимо оружје — номоћ пебесну, која је силна и моћна не само у човјечјем рату, већ и у прогањању самих демона. Но томе ду жии смо и ми ирости људи, који у миру живимо, подражавати цару, који је у порФири и круни, животом својим, саме испоснике нревазишао. Послушај опет њега самога, где говори: „Сузе су ми хљеб дан и ноЛ и (Пл: 41, 4). Видиш ли душу, како плива у непрестаној радости ? Храна моја, говори он, хлеб мој, части и весеља моја, нису ништа друго, него сузе моје дан и поћ. „ Изнемогох уздишуИи, сваку ноК квасим одаЈ) свој, сузама