Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

В р . 14.

увери разумне људе, да је за самоубиство потребна храброст. Допуштамо да је нужна одлучност, али одлучност никако није енергична воља, већ само знак енергичне воље, као што се не може ни човеку који вазда чини зло приписивати слобода, већ само неки знаци слободе. Грозна одлучност самоубиде сама по себи није ништа друго, већ насилан излив страсти, које сасвим обуздавају вољу. И ономе, који хоће кога мучкн да убије, такође је иотребна велика одлучност, али ипак за то никоме не пада на памет, да овој преступничкој одлучности морални карактер припису.је. Дрскост и одлучност не могу никада бити храброст. Прве су зулум распаљених страсти. а потоња је дивовска снага. коју може ограничити једино страх Божји Храброст, све дотле, догод се руководи страхом Божјим, остаје врлином, изгуби ли пак страх Божји, она се одмеће у извор најгрешнијих преступа. 0 овом смислу определио је појам храбрости и Господ наш Исус Христос учећи људе, да се никога не боје, па ни оних, који убијају шело; али да се боје Онога, који може и душу и тело иогубитн у геени огњеној. (Мат. 10, 28.) (Свршиће ое.)

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е, (Монашко Удруже&е у Србији) видећи необичан сликарски дар у свои младом чланујерођакону Рафајилу МомчиловиЛу , послало га је пр. год. у сликарску школу у Веоград као свога иитомца за животопис. Пре неко доба била је већ изложена н>егова радња, лик новога г. иитрополита Инокентија, у Београду. Похвално је то од Монашког Удружења; али се надати, да ће даровити жонах досиети и даље, кад онде прпмп основне појиове сликарске уметности, особито ако има дара баш за црквени живопис. — Читамо у Беогр. листовнма, да су из једног руског шаиастира из Св. Горе дошла у Београд три монаха, да у државној штампарији изуче литографију, ксилографију и фотолитографију. Краљ. им је влада одредила новчану помоћ. а впреосв. г. митрополит Инокентије им је дао бесплатно стан у митрополији догод буду на учењу у Београду. (Седамстогодиш&ица манастира Хилендара.) Српски калуђери спремају се да свечано прославе ј седамстогодишњицу манастира Хилендара У Светој | Гори. Они намеравају да пошљу у месецу јулу о. г. I

своју депутацију у Хилендар, задужбину славних Немањића. (V спомен Бранка РадичезиИа) Дана 15 марта навршпло се седамдесет година како се Вранко родио; 17. марта како је крштен; 15. маја биће толико, како је Бранко са својим родитељима отишао из Брода; ове године још навршава се и педесет година, како је изашла прва књпга Бранкових песама; а 10 јула бпће нетнаест година како су земни остаци Бранкови пренесени на Стражилово. Рраничар, доппсник „Србобранов", позива Брођане, да прославе спомен Бранка Радичевића, што ће Броћани, сигурно, и учинпти, п треба да учине. (Прота Јован Сундечи!,) почасни секретар кнеза Ииколе I., познати песник наш, навршио је педесетгодишњицу свога књижевнога рада, коју п ми поздрављамо са признањем, што га врли тај Србин и заслужује. Живео и слава му! У Задру ће се срећна педесетгодишњпца г. Сундечпћа прославптп свечаношћу, која јој и прпстоји, а уједно ће се њоме прославити и педесетгодишњица свештениковања и брачнога живота његова. Свечаност се спрема п у Котору. (Др. Валтазар Богиши! архимандриту НикиФору Дучи^у). Митроносни архпмандрпт и вредни књижевни раденик г. Дучић мпого је помагао учењаку г. Богпшпћу у проучавању народнога обпчајнога, права, дајући му обплате грађе из народних умотворина, скупљених по Херцеговини, па му је нодавно послао опширно писмене одговоре на сва његова питања из обичајнога права из десет срезова у Херцеговнни, Др. Богишић, у жељи да му благодари на томе, нослао му је 28. фебруара о. г. ово ппсмо, као што га саопштава „Срп. Застава": „Овијех дана особито послије недавне ваше пошиљке, погледах колико је у мене ваших драгоцјених рукоиасиих успомена! Пожељех да и у вас буде каква моја успомена, а пошто жали боже, ја вам не могу ништа корисна у руконпсу дати, промислпх на један предмет. Пошто сте ви од најбољпх српскпх сувремених писаца, о вама се доиста може казати да је ваше перо златио. Према томе шаљем вам као мали сноменаК једно шро од чиста злата. Молим вас, драги пријатељу, да примите тај спомепик онако срдачпо као што вам га од срца шаљем, и дај Вог: писали њпме још много десетака година себи на част, а српској књизи на корист п т. д. — 28. фебруара (12. марта) 1898. г. у Паризу. — Ваш ј искрени иријатељ — (Важни списи из год. 1848—49.) У ппсмохраI нп породице барона Рајачића налазп се велик број