Српски сион

В р . '4.

ДЈРПСКИ

СИОН."

убице, није могла приметити ни једна црта душевне борбе или узрујаности, која га је при том страшном акту требала да прати; завиде самоубици, што је пре тако страховите и сопственом побудом пзвршене смрти, хладнокрвно седео и нанисао опроштајно писмо својим ближњима, милима и драгима и што је с потцуном равнодушношћу узео у руке ужасно смртоносно оружје и т. д. Имајући нред очима фанатичне савременике наше, приморани смо ради њих разјаснити, шта је храброст ио суштини и цели својој, да би по томе у стању били пресудити, да ли је самоубиство храброст или не. Од Питагоре, па до данас, сви етичари уче, да је храброст врлина и то једна од највећих врлина, сиада дакле у једну врсту са разборитошћу, правичношћу и умереношћу. Храбост је дакле врлина; а шта је врлина? Врлина је и са природно-моралне тачке гледишта — снага. А каква снага? да ли материјална, телесна? Заиста не; кзд би храброст била таква снага, онда би нубијски леопард превазилазио човека у једној најлепшој му особпни, у врлини храбросги. Храброст никако није материјална, телесна снага, већ снага морална, надчулна сила; она је непоколебиво и чврсто држање противу свих. оних нападаја, који би нам нрава и дужности вређали. Опасности, које би нам у сгању биле спречкти вршење дужности могу бити стотинама врсти, но разлици позива и стања у коме се налазимо. Различне су биле онасности, које су претиле хришћанским мученицима пре мучења; ироповедницима Јеванђеља међу дивјацима; различне опасности прете и данас свештеницима, лечницима и другим чиновницима при вршењу озбиљног им позива; слабој женскињи у часу завођења, болеснику на болесничкој постељи му, и поред свега тога у њима свима постоји нека невидљива сила, која их у свима невољама и незгодама одржава и храбри, да буду свесни свога, нозива и својих дужности, те да не клону под утицајем неиовољних и врло често и опасних околности, већ да на суирот свему, остану чврсти у своме позиву. Та сила, та моћ назива се храброшћу и само таквој храбрости припада дично име моралне храбрости. У овом смислу схватио је појам храбрости и Хорац, описујући нам човека неустрашиве храбрости, овим речима:

„ . . . 81 Јхасћхб Шађаћгг ог1)18, Јпрад-Мшп &гхеп1 гшпе." Овако схвата храброст сваки песник, моралиста, сваки поштен и добар човек. Ако се. храброст по речима једног песника састоји у томе: „да човек у свакој прилици буде човек", онда храброст самоубице, и поред најбоље воље не можемо другаче назвати, већ срамним кукавичлуком. Да би још боље схватилп и разумели појам моралне храбуости, на.вешћемо јој овде још једну одличну особину, која се састоји у томе, што се она бори с предрасудама, цонаособ пак бори се против предрасуде, која је данашњим даном јако овладала и по којој се ироглашује за кукавицу сваки онај, који се у извесним приликама сам не убије. Када су бунтовници ухватили Луја XVI., нозвали су га, да преда оружје, мислећи да ће несрећни крунисани заробљеник у очајању сам себи, помоћу оружја, живот одузети. . . . ДПча? — одговори им краљ — зар ме сматрате за такову кукавицу, која ни.је у стању ни I смртни час дочекати?" А да ли тако мисли и осећа самоубица? . . . Упознавши се са суштином храбрости, ррло јој лако можемо и цел сазнати. Цел храбрости је: морална победа. У овом смислу храбар човек, истрајношћу својом вазда постизава цел, па и онда., када ју привидно губи. Дар Лазар је иао и Турци су га посекли; али за то ипак морална победа остаје на његовој страни, јер се он са самопрегорењем борио за одбрану и слободу вере и домовине своје, с тога му се свако признање одати мора. А да ли и самоубица тежи за моралном победом ? Да ли он не иде бага за тим, да исту — у примени на себе — осујети? Врло прикладно можемо упоредити самоубицу с плашљивим уиравником градским, који норед свију наредаба виших власти, ца се не предајз, пиак преда град непријатељу у руке; у место да сваку непријатељску нонуду односно предаје с презрењем и храброшћу одбије, он моли непријатеља да се углави начин и време предаје. То псто чини и самоубица, у место да послуша, глас савести и да окрене леђа греху, он бира време у које би, средства и начиие помоћу којих би себе уморио и уништио. Ма колико увијали и увртали ову ствар, ииак нико неће бити у стању да докаже и