Српски сион

Стр. 216. „СРПОКИ СИОНЛ Бр. 14.

дк1чествоун5фагш родите/1А и /иТрск8 силвб. П8стун1о и нифет!$ ккзлкжил еси проск^кти )(оте Л!оде ское. иже проскФфенТи тово1о вла = жецж те вкпје.их ти такокаи радоуисе кра= снкш швразе челов ^кколкшА. рлдоупсе полнла л^ре истинаг «Ј ЖтечестколнзвЈА. рлдоуисе прТетна жкртке секе за родх пожкрша. ра= до \ј -исе иже по покел^нТм Еожпо житеиски^ ШккргТисе. радоуисе Бога паче родителгеи кћЗлнзвикТи. радоуисе оулшое кадило сал^о севе Бог8 Шдакшеге. радоуисе сокојо лшде ское (0 нек^кд^кша сководикТи радоуисе лгксто тл*к= нк1^а не тл г кна ккзлнјвиккж. радоуисе скети= телн> Оавво скрвски проск"ктителн5. 29.) ЛнтТди>рх. т. ачт&тооч рапЈз ћепеД1с1и8, навора, апарћога, иоскурице игјечене, које свештеник даје народу у цркви послије службе. 30.) |Тл1ки>их. га. а[х[Зо>у, атђо, ри1р11ит, на којем ђакон говори велико јектеније и јеванђелије. 31.) Днт Т |И и н с %. т. апИтепвтит, освећено нлатно, ко;е значи плаштаницу, којом је било обмотано мртво тијело Христово. Стоји на св трапезн и у случају невоље служи умјесто св. трапезе као што му значење казује и може се ма на ко'ем мјесту над њим свршити служба Божја. На средини је антиминса икона како се полаже Христос у гроб, а на крајевима иконе четири евангелиста. У сваком је антиминсу сашивен ио дјелић светих мбшти. Самоубиетво пред хришћанеким моралом. Написао <1г. 1 ј . Кагзоћ, превео Ст. С. Илкив. (Наставак.) Познато нам је, да животиња живи и дела по инстинкту (нагону); када би дакле она у стању била извршити самоубиство, то би га свакако извршила такође по инстинкту; али нам је још од ире познато, да се животиња баш инстинктивно бори за опстанак; како би дакле могуће било, да тај један и исти инстинкат буде узроком, двеју дијаметрално протпвних наклоности? Зар у овом случа.ју, не би долазила природа у сукоб са самом собом ?. . . Понизисмо се, ето, до стидних појмова модерне науке, по којима се човек сматра за прост механички или органски строј. Испитасмо и строј и животињу и дођосмо до закључ-

ка, да човек ни на, тако ниском степену, не може — по природи својој — тежити за самоубиством, јер би у том случа-ју чинио нападај (атентат) на своју природу, но чијим законима, свако биће већ по нагону своме воли само себе. тежи за животом и бори се протпву сваке неугодности па и противу саме смрти. Ногажени стручак зелене травчице, олујем обаљени житни клас тежи, да се исирави и оживи. Малени црвпћ се плаши, тражи уточишта и одбране кад сазна, да га неко гони и хоће да згази; а то исто чини и ца.р животињски — лав, кад се бије с нападачем својим. И човек не чини ништа друго. Нађе ли се ипак за то по неки, да мрзи и презире живот, слободно тврдити можемо, да је то само притворност. Дотични не мрзи на живот, већ у самој с.твари бега и гнуша се од својих грехова и неваљалстава. Правога и вернога Хришћанина мржња и гнушање од грехова води ка сиасењу, невернога пак и нераска.јанога грешника одвлачи у понор очајања, а из овога у наручје ледене смрти, ко.ју је јадник сам себи спремио. III. Ма колико попустљива били ири испитивању суштине самоубиства, на крају ћемо се ипак морати уверити, да је оно нападај на морални поредак и на природу. Када је дакле самоубистзо престуини напада.ј, онда га никако не можемо назвати храброшИу. Или ако не нолажемо тежиште и сву важност на ову реч, онда га можемо и храброшћу назвати и то само у толико у колико се може изискивати храбрости и ради извршења крађе, браколомства и других сличних им грехова. Ставимо ли се на ово становиште, тада ћемо радо и вољно признати и допустити, да је и самоубица храбро створење. Сасвим је дакле непотребно трошити речи и размишљати, да ли се самоубиство, то најдрскије дело, може обући у сјајно одело храбросши , те заиста врло велике врлнне; али људи су данас толико кратковиди, да нигу у стању увидети, да самоубиство није храброст. Врло многи од оних, који осуђују самоубицу, обилазећи му мртву лешину, ипак му не одричу храброст, којом се нредао у наручја ледене смрти. 1Ита више,. они иду још и даље, те с неким изразом чуђења и зависти слушају или читају вести о томе, како се на лицу само-