Српски сион

Врој 14.

„СРПСКИ сион и

С тр. 211.

намјером смијемо усудити, да загледамо својим слабим разумом у те највеће догађаје земаљскога живота Јединца Божјега Сина! Хрјстоса пострада по насх, нал1х Лстаклк окцазх (I. Петр. 2., 21.), говори апостол. Удубимо се, браћо, у ту слику Гетсиманијскога страдања нашега Господа, не с хладпим умом, већ са срцем, пуним вјере, да спасоносном свјетлошћу освијетлимо стазе свога живота. Кад би требало да изнесемо најживљу слику човјечјега живота, чини се, да бисмо то најбоље учинили, кад бисмо га изиијели у слици борбе , која прати сваки корак људскога живота на земљи. Непрестана борба изван нас и у нама — такав је сав наш живот у обичноме своме току. Тој су борби узроци, као што се види, веома различити. Невољник се бори с невољом, што га мучи; али зар не видимо, гдје се бори и богаташ, јер га муче небројене бриге и немирна савјест, која је у свези с тијем богатством, због чега се узнемири ири свакоме неусијеху плапова и радова, што су засновани на томе богатству. Бори се „мрачњак", незналица с тисућу незгода и сваких препрека, које му снрема на његову животном путу тај његов духовни мрак; али зар се не бори и високо образован, који је наоружан великим знањем? Њега очекује борба у оној самој науци, којој је жртвовао све своје силе; то је борба с туђим незналачким мишљењем и погледом, па шта више и борба са својом сумњом и колебањем, с том бездном неријешених, али задатих питања, која се у свакој научној струци све више и више рађају и то тијем више, што јој се више одајемо. г Малога човјека издаје снага, кад гледа да добије угледан друштвени положај, али зар се не бори и онај, који је дошао до тога положаја, који на пр. управља читавом државном зградом? Колико ли ће и ту човјеку бити повода и побуда за борбу, а ако их не буде, он ће их створити и т. д., и т. д. Ни у којем положају и стању човјек не може никако избјећи ту борбу. Али гдје се бори, ту се и страда, јер је свака борба спојена с рушењем сила.

А ако борба пријеђе иаше силе и човјек се умори и изгуби сваку наду, да ће изаћи из свог тешког положаја; ако га мјесто побједе, којој тежи сваки борац, очекује пораз — шта ће онда бити? Тада стра дање иостане тешко. Тако је људски живот пред нацшм очима широко поље борбе и с њом спојених страдања — најразноврснијег карактера. Каткад та страдања изазива природна неопходност, служба законска : „кх пот"к м\ца ткојгф сн-кси ^л-квх ткои" (Ккп\ 3., 19.); кад кад настају из нашега ирохтјева силе, а по некад аз иеког особитог, рекао бих, за нас неразумљивог, скупа прилика. Али у свакоме случају, без обзира на њезино морално достојанство, борба се може нротегнути до крајности и нанијети човјеку врло осјетљиво страдање. Тако љуто страда невољник, који не може да заради за логај хљеба својој глчдној породици због немоћи; врло страда мати уз болесничку постељу дјетенцета, које жарко љуби; али, изгледало како му драго чудновато, тешко страда богати тврдица, кад му имање тргне ма и најмање у назадак, јер дршће над сваким новчићем; може тешко да страда и частољубиви, кад види, гдје у друштву не иоштују његово г ја" ; може бити врло осјетљив и удар, који се нанесе болесном самољубљу ? ТТТта то све значи? Какав је смисао те све борбе и свијех страдања, која, као што изгледа, нијесу потребна? На што су она? Зашто да се троше силе? Да то није све случајно и да није човјек, та круна Божјих створења, само играчка слијепога случаја, жалосна жртва неразумљивога „скупа прилика ' ? Човјеку. као разумну бићу, било би се с тиме врло тешко сложити. То би 31-ачило одрећи се разумијевања смисла свега свога живота, свога одређења; то би значило престати бити човјеком. Али с тијем би се још теже било сложити Хришћанину, коме морају бити јасна сва гштања његова живота. Сав пут живота треба пред њим да је као отворена књига, у којој су свака тачка, сваки потез, пуни свога значења и тај је њихов смисао јасан ономе, који је чита. С тога гдје је смисао тога најзначајнијега потеза у књизи нашега жи-