Српски сион

Стр. 212.

„СРПСКИ СИОН."

6Р. 14

вота: гдје је корнжад кима, гллкнкш нсто = чникх те борбе и тих страдања људских на земљи? ХрУстоса пострада по насх, на/их шстаклк окразх. И Господ нага Исус Христос борио се, трнио љуте муке, исиио до капи чашу неописаних страдања и ето нам је у томе Своме страдању оставио слику и нагаега страдања. Он је ноказао свему свијету, у чему треба човјек да види извор својих страдања и како ће их подносити Внамо, с чега је тако страгано страдао наш Господ у Гетсиманијскоме врту: људски је гријех био узрок тој самртној муди: он је једини могао довести у такав немир безгрјегану дугау. С тога, да наје гријех једини узрок и евијех нагаих страдања? Заиста је људски живот гаироко поље борбе, али какве ? За пролазним, земаљеким добрима, за насладама, за тим зрачком среће, која лажним својим сјајем нлијени нага поглед и никада не престаје да нас мами, ма да нас никада потпуно не задовољава, гата вигае често привлачи себи све нагае дугаевнемоћи? Не, браћо, нас очекује велика и тешка борба на земљи, али борба сасвијем друкчија — борба с гријехом, са злом, с том тамном ноћи, које се силно дарство гаири ио свој земљи. Борити се с тим својим најстаријим непријател.ем, с тим мраком, који скрива од нагаега ногледа пут истинитој срећи, — то је иага позив. Не смије то мрачно дарство зла, лажи, мржње, привлачити себи све нагае жел>е и управљати нагаим поступцима, већ свијетли, узвигаени идејал добра, правде и љубави. Из тог нас је мрака дозвао Сам Госнод наш Исус Христос у ч8д »ши скои св^ктх (I Петр. 2., 9.) и показао нам је јасно сву љепогу и величину његову. Дкжит* краги кашА, клагослоките кленВцша вм, докро ткорите ненакидАфк1Л4х касх, и л!олитесА за твор<&фи^& ка<и& напастк и изгонацјма км . В 8дите оуко кк| совершени, гакоже О тјцх кашх некеснкш соксршенх естк (Мат. 5., 44. 48.) — то је завјет Искупитеља свијета искупљеноме човјечанству. Непрестана тежња томе најдивнијем царству свјетлости и добра, стално, непоколебиво неговати у себи та душевиа начела љубави, да будемо налик иебескоме Оцу, — такав је Хришћа-

нинов пут на земљи. Но, је ли лако ићи по њему ? Велика је моћ зла у човјеку и лако не даје свога мјеста добру. Већ у колијевци носимо у себи уз клицу добра, с добрим својствима рђаве нагоне, паклоности на зло и пороке. У току времена, особито у добрим за нас нриликама, тај законх гр'к\ок= (ши, сбцпи ко о \ј*д *к )(х наши^х, може се тако осилити, да ће се тегако с њиме моћи борити чак и нај јача воља. И добијамо овакву жалосну слику: Човјек жели добро, тежи за њим, а чини зло. Њ еже ко \оф8, ткорк>: но еже не ^оф$ злое, ш сод ^квак, каже апостол Оо8слаждак»сл ко закон8 Бо» жТк> по внбтрсннЕ/иВ челов^ккВ : Еижд8 же ина законх ко оуд^х л^ои^х против8 кокиофх злК0Н8 0^Л1а Л10ЕГШ, И Њпкн /МОфХ Л1А закон«л»х гр'кховнћ1Л1х, сбфилнл ко охј-д^к^х л1ои)(х (Римл,. 4.. 19 22. 23.). Тако је јак та.ј зли иринцип у човјечјој дугаи. А на какву упорну, живу борбу позива Хригаћаиина! Колико мужевности, какве велике воље тражи та борба! Колико тегаких страдања навлачи на Хришћанина, јер га вуче на колебање, нагонећ га да не један нут преживи тешко стање нада, а дух му илагаи свијегаћу о његовој слабости, његовој иемоћи. Ето у чему треба да видимо, браћо, прави узрок, једини достојни узрок, нагае борбе и нагаих страдања на. земљи — у грјеганој нагаој нрироди. Борба с њоме и страдања, која одатле излазе, то је крестх, који, по ријечи Христовој, треба да нрими и носи сваки од нас с потпуним самоирегоревањем, ако хоће да иде за својим Искупитељем (Марк. 8., 34 ). Цијела свог живота и на свакоме његову кораку треба да смо свјесни тсга крста, јер на њему смо дужни приковати своју грјегану природу, распети све своје похотн и страсти, ако хоћемо да будемо права Христова дјеца (Гал. 5., 24.). Али видимо ли то у људскоме животу? Да ли води човјек таку борбу и страда ли еамо од ње? Јаој, много и много иута није тако и како често борбе и сградања, гато их налазимо на свакоме кораку око себе, имају други, иосве друкчији извор ! Чегаће се човјек бори и страда, да заузме земаљска добра, чешће тежи за стицањем