Српски сион

Б р . 18

С ТР . 283.

нух се и помислих: Зар се не би могло томе злу доскочити? Зар н;м се нронаст не би могла снречити? Како да не, добра воља, свето одушевљење и неуморан труд с уздањем на помоћ и милост Божју, може много, врло много учинити. Код нас је заиста немар и мртвило у религиозно-моралном животу, али ипак зато имамо ми и ваљано спремних, орних и вољних људи, који би радо употребили све силе своје и све сиособности своје, за стварање леише будућности у том погледу. Народ би требао да обдари те људе иоверењем и љубављу својом и успех рада је осигуран. Зар се не би могло и код нас основати такво једно друштво, којему би била дељ ширење просвете у духу свете цркве православне; које би издавала популарно написана дела и часописе религиозно-моралне садржине; које би имало у сваком и великом месту себи иотчињене органе, те би на тај начин вршило свету мисију буђења верске свесши у народу нашем. Јер само пробуђена и ојачана верска свест и на њојзи основана љубав према св. дркви у стању ће бити, да одбије од свете цркве наше и народа нашег страшну најезду назаренску, прозелитску трговину рим-папства, безобзирне нападаје модерне цивилизације и друштвене покварености, те тиме да, осигура и међу нама славу Православља и да нам постави чврст темељ привремене среће и вечитога блаженства. Зар неби и код нас могли свештеници и учитељи, бар сваке недеље и празника, лети у цркви или у порти, зими пак у школи, скупљати народ и држати развитку му сходна предавања религијозне-моралне садржине? Заиста, да би такав систематски и сложан рад морао уродиги добрим плодом за свету цркву и народ; бољим од рада који се данас код нас води и коме је јадна дивиза: „ IIе поштуј никога, обарај углед цркве вређањем представника црквених, гази установе црквене и стварај неку нову цркву, која се неће оснивати на скамењеним канонима већ на вољи парода (разуми, променљивој ћуди наметвођа народних)." Зар ми не би могли одбацити партијске трзавице, које нам разједају црквено-народни организам, те се љубављу с једне и с новерењем с друге стране прихватити рада пуног светог одушевљења за славу цркве православне,

која је најсигурнији залог и земаљске и небеске среће милога нам српскога, народа. Не дангубимо, већ за времена латимо се рада, док нас не прогута тама коначне пропасти, у којој ће свако настојавање узалуд отићи и сваки труд безуспешан бити! Не заборављајмо речи Опаситељеве: Ходите, дондеже ск^тх илмте, дл т/иа слсх не илитх. (Јов. 12., 35.) Сљедујмо им, оне ће нас спасти! Ст. С. Илкић.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Његова Светост,) преузвишени господин, патријарх Георгије ЂранковгЛ, бакио се целе прошле недеље у Будимпешти, присуствујући седницама делегација. Његову Светост пратио је на том путу синђел и проФесор богословије г. др. Георгпје Летић. (Радва архидијецезалних епархијских власти.) I. Седница архид. административног одбора одржана је 14. (26.) аирила 1898. под председништвом Његове Светости иреузв. господина патријарха српског Георгија. у којој су изжеђу осталога решени ови нредметп: Узети су на знање извештаји вис. кр. земаљ. владе о подареној припомоћи из земаљ. срестава црквеним општинама у Визићу и Вогњу, те су о томе исте општине извештене. — Одлука саборског одбора, којож је потврђено овострано решење у предмету установљења станарине пароху румском М. Ш. а уток срп. прав. црквене општине румске одбијен, саопштена је интересантима. — Одлуком саборског одбора дозвољено је јереју П. 3. пароху у К. повишење свог улога у митроп. мировински фонд. — У смислу одл.уке саборског одбора позване су управе подручних жанастира, да поднесу своја изјаснења у предмету предлога гимназ. катихете јереја Ивана Маширевпћа ради оснивања пчелињака по манастирижа. — Извештен је саборски одбор, да је срп. правосл. црквена општина у Белегишу издала пуномоћ фискалу народ. црквених фондова Дру М. Политу у сврху вођења парнице против некојих узурпатора једног дела сеспје, коју јерархијски фоид ужива. — Паложено је некојим уживатељижа актуалних парох. сеснја, који су са уплатож пореза и еквпвалента заостали, да тој дужности код надлежне финанцнјалне власти одмах и у будуће редовно удовољавају. — Узета је на знање и равнање одлука саборског одбора, по којој су