Српски сион

Стр. 278

„СР ПСКИ СИ ОН."

Бр 18

поверенства за ировафање споменутих деоба постављен је члан ове епархијске управе и председник сиротинског стола у Темишвару Коста Стевановић. Одселели су се из подручја ове епархијске конзисторије 1888. Платон Телечки, данашњи архимандрит Крушедолски и Миша Сабовљевић, бивши адвокат у Чакову. Течајем прошлих десет година насгупила је иромена и на челу ове епархијске власти у тслико, што је бивши епискоц дијецезан ове епархије и данашњи св. иатријарх српски, ГеоргиЈе Бранковић, 1890. године срп. црав. народ. црквеним сабором у Карловцима изабран и његовим цар. и аност. краљ. величанством нревишње потврђен за архиеиископа и митроиолита карловачког и пагријарха срнског, који је положај он заузео 29. априла 1890., али је и као таков стајао на челу ецархије темишварске све до 11. (28.) априла 1891. када је управу епархије темишварске преузео био привремено блажене памети епископ вршачки Нектарије Димитријевић. Октобра пак месеца 1891. изабран је синодално и по иревишње нолученој потврдп иосвећен је дана 12. (24.) децембра 1891. за епископа дијецезана темишварског данашњи преосвећени госнодин енискон дијецезан Никанор Иоповић, који је еиископску столицу своју свечано заузео дана. 4. (16.) фебруара 1892. године. И у чиновничком особљу ове епархијске власти збивале су се течајем ирошлог десетогодишта промене у толико, што је у години 1890. цостављен био привременим епархијским бележником сада већ покојни јеромонах манастира Бездина Сергије Шакрак Нинић, иза њега 1891.тадашњи одветнички кандидат Ђура Видицки, а када је крајем априла 1895. стални бележник Петар Милић на томе звању оставку дао, опет јеромонах манастира Бездина Георгијо Бидицки а по одласку његовом октобра 1895. за војничког свештеника у Фијуми данашњи иривремени бележник протођакон Евгеније Летица. 1889. године наступила је промена и у једној особи епархијског еиитропа у толико, што је епитропом таковим ностављен судија код кр. судбеног стола у Темишвару Јован Ристић на место умрлог Косте Влахозића бившег великог капетана у Темшнвару, а 1897. године у особи и другог епитропа епархијског

у толико, што је место пок. др. Бранка Стефановића, бившег практичног лечника у Темишвару и поцпредседника овоепархијског административног одбора, иостављен таковим еиитропом барон Ђура Рајачић велепоседник из Темишвара. У управи цодручних манастира наступила је иромена у толико, што је 1891. године умировљен игуман Калоним Ђорђевић, настојатељ манастира св. Ђурђа на терет благајнице истог манастира, и иостављен ,је уиравитељем истог манастира намесник манастира Бездина јеромонах Стеван Николић, 1894. пак умро је игуман Никанор Недељковић настојатељ манастира Бездина, па је за настојатеља тога манастира дошао почетком 1895. архимандрит Исак Дошен, дотадашњи настојатељ манастира Хопова у архидијецези, који је посгављен и подпредседником овоепархијске конзисторије, ношто је дотадашњи иодиредседник протојереј Кузман Станић оставку на томе звању дао. Течајем прошлих десет година одликовано је 10 свештеника правом ношења црвеног појаса, 5 насловом нротоиамесника и три насловом и чином протојерејским. Прелазећи на сташстични преглед стања енархије, слободна је иотписана епархијска власт истакнути, да је крајем 1896. године било у епархији 79 цркава; но пошто је, течајем 1897. године саграђена црква у Моноштру, имаде данас свега 80 цркава. Пароха имаде 103; течајем 1897. уврштена је нарохија у Чоки из V. у VI. нлаћевни разред, у Тиса Св. Миклушу из III. у IV. разред, две нарсхије у Срп. Црњи смањене су спорлзумом свештеника и општине једна из II. у IV. а друга из III. у V. нлаћевни разред, нарохија у Модошу уврштена је у III. плаћевни разред, и у Турској Кањижи из II. у III. плаћевни разред. Према томе имаде данас нарохија I. разреда: .17, 11 17, III. 13, IV. 15, V. 10, VI. 31.= 103. Крајем 1896. било је у епархији 52 пароха, 31 администратор нарохије, 17 системизованих нарохијских номоћника, 2 протопрезвитератска капелана, 5 лпчних капелана. 6 умиревљених свештеника, 4 ђакона; укупно 114 свештених лица на нарохијама Течајем 1897. године нонуњена су стално обављеним избором упражњена парохијска места, у Чакову, Срп. Итебеју, Сараволи и Батоњи.