Српски сион

ВР. 18.

„СРПС КИ СИОН."

СТР. 279.

Велики број администратора парохија разјашњава се у првом реду тиме, што је понуда за свештенство за много парохија због слабе дотације и сувише слаба, и малена, тар;о да за многе општине недостаје мирског свештенства, па се одређују као администратори парохија јеромонаси подручних манастира Бездина и Св. Ђурђа, даље тиме, што због слабе дотације има на парохијама приличан број мирских свештеника. који због мањкаве формалне квалификације не могу бити припуштени к' избору за пароха; и најпосле тиме. пгго неки свештеници и ако су оспособљени не траже сталног намештења у извесним местима, а и општине многе не изјављују жеље да бирају свештенике. — Код неких оиштина пак мањкају предуслови за стално намештање свештеника. Неоснособљених мирских свештеника, који се налазе као администратори иарохија, имаде данас 9. а јеромонаха као администратора парохија 11. Нису ноиуњена стално ни два протопрезвитерска места: у Араду и Темишвару. У Араду је нередовно управно стање, будући до данас још није решен односни уток распуштене црквено-општинске управе, поднесени на надлежно високо кр. угар. министарство у Будапешти, па стога није могуће ни мислити за сад за избор пароха проте у Араду. У Темишвару пак, где има бити седиште протоирезвитера, затекао се је као изабрани парох темишварско-градски у часу смрти последњег иротопрезвитера протојереј Кузман Станић, коме је поверена у своје време и управа протопрезвитерата. Док се данашњи администратор тога протопрезвитера као парох темишварски у животу налази, избора протопрезвитерског бити не може. — Свештенство жпви с врло малим изузетком у добрим одношајима с вернима. Узроке малом броју тога незадовољства са свештенством од стране верних треба тражити највшпе у питању дотације свештеничке. Назарена је било у епархији крајем 1896. године 668. узроци иојави те секте до данас иснитани нису, на је тешко просудити, да ли Т.е можда у свом распростирању напредовати. Но како све повољније спремније и орније свештенство за вршење душенопечитељске службе на парохије долази, онравдана је нада. да ће та зараза устукнути или барем да за дуго напред ићи неће моћи. — И ово је тачка, где би се пмало озбиљно промислити о сходној

дотацији свештеничкој у слабо дотираним парохијама, да би се задобило што више младих људи за тешки свештеничких позив. Против пшрења назаренства не предузимају се данас друге мере какове, осим проповеди свештеничке у цркви и усмени разговори свештеника с појединим члановима те секте ради разумевања истих о правилности њиховог веровања. Течајем 1897. године издана је наредба подручном свепггенству и црквеним општинама, да заснују домовне протоколе и да у ту сврху установе несумњиво и поуздано број душа у дотичним парохијама. Извештаји окружних протопрезвитерата у овој ствари за годину 1897. још поднесени нису, па с тога није могуће навести тачан број душа и православних домова у епархији, но тај број према несигурним податцима, који су поднесени овој епархијској власти крајем 1896. године износи 141.464 душа и 37146 православних домова. — Није могуће ни друге податке тачно навести, кад извештаји протопрезвитерских звања о томе за 1897. годину још стигли нису. Али ирема споменутим податцима за 1896. годину било је крајем 1896. године законитих брачних пари око 32.000, дивљих бракова 1406, мешовитих бракова 164. Број душа умањио се последњих десет година за то што је усљед ироведења јерархнјске имовне деобе у горе споменутим бившим мешовитим црквеним општинама око 10.000 Романа иступило из свезе српске јерархије, односно из свезе епархије темишварске. Течајен минулих десет година изгубила је епархијска власт врло велик број чланова својих. Осим свештеничких чланова, којих су имена споменута већ напред у овом извештају, преминула су течајем прошлих десет година још и ови световни чланови: Александар Трифунац велепоседник у Лопадури, Теодор Новаковић умировљени званичник у Темишвару, Ника Јовановић умировљени кр. судија у Вел. Кикинди, Михајло Несторовић умировљени званичник у Темишвару и Атанасије Каракашевић умировл>ени иорезни званичник у Темишвару. Изузев окружне протонрезвитере, Вел. Кикиндског 'Борђа Влаховића и Вел. Бечкеречког Љубомира Панића, који су ио свом достојанству чланови епархијске конзисторије, живи су данас од изабраних редовних чланова: прото-