Српски сион

В р '8 „СРПСКИ

отпочне градња нове цркве, јер стара је претила да ће сваки час пасти. И његово се име спомиње као ктитора ове свете задужбине; али и овај митронолит није доживео да се отпочне градња цркве, ]ер је потребна била већа свота новаца. Епископ Коста^нички Јосиф Стојановић пострижник Ман. Врдника основао је фонд за зидање нове цркве са свотом од 3.348 ф. Митрополит Јован Ђорђевић прилаже манастиру више пута мање и веће своте новаца, и једно велико сребрно кандило рађено у Бечу, прилаже га на службу Бо гу и цару Лазару. Спомиње се као ктитор манастирски еиископ Арадски Синесије Живановић. Прилаже 500 Фор. епискои Вршачки Викентије Поповић на зидање нове цркве. — Стара црква дочекала је и митрополи та СтеФана Стратимировића, и, по његову налогу куни се но народу милостиња за зидање нове цркве Раваничке и он сам потписује записник примања 1799. г. Го дине 1801. служио је митрополит Стратимировић архијерејску литургију у манастиру Врднику Раваници и том нриликом уверио се да је црква и трошна и мала и да се што пре мора нриступити градњи нове цркве те и сам већу своту новаца прилаже у ту сврху. Исте године на дан 8. септембра освећује темељ нове цркве Раваничке архимандрит Крушедолски Гедеон Петровић, а 15 јунија на Видов-дан 1811. г. освећује нову цркву митрополит Стратимировић и пренаша из старе у нову цркву св. тело цара Лазара. Свегли су ово и дивни примери архипастирске љубави према овој задужбини, а прилозима својим уиалише кандило у овом светом храму које ће вековима светлити. И народ је пошао примерима својих архијереја те је лепе своте ирилагао па, зидање нове цркве. Имена се њихова спомињу, а прилози су њихови најбољи сведоци љубави њихове нрема задужбини, која чува тужни сномен са Косова. На Ђурђев дан 1898. дарива ову свету Богомољу даром вечиким ЕБегова Светосг Преузвишени Господин Георгије БранковиЛ митронолит и патријарх српски, даром од једне хиљаде форината да се црква

СИОН." С тр 281.

изнутра поправи. Међу архијерејима ириложницима засијало је и ново име новога ктитора, и благодарно братство ове задужбине на дару томе и милости архипастир ској код св. престола и ћивота цара-мученика шаље молигву творцу небесном: Не ускрати Боже овако ретке архипастирске милости, доброте и љубави, према цркви, школи, народу и срп. задужбинама, не ускрати и помјани Господи свјатјејшаго патријарха нашега Геортија. Сергије Попић

Под утицајем једне кориене уетанове. Било је то једног дана месеца августа прошле године. Шетао сам се по улицама северне Палмире — Иетрограда. Могло је бити око гаест часова нред вече. Због кише, која је почела јако падати, хтедох већ, да се вратим дома, те идући застадох поред цркве, подигнуте за спомен избавлења царске иородице од смрти, приликом рушења влака на харковској железничкој прузи године 1888. Одмах уз цркву видех и једно здање на спрат с натписом: г Об1цество длн расцространешл релипозно-нравственнаго цросв4ш;ета вт> дух^ православнои церкви." На звонику црквеном је звонило звоно, а народ је — при свем том што је био тежатник и што је киша падала — у довољном, броју хитао на бденије. Уђох и ја, у доста лепо распоређену, али још потпуно неукрашену цркву. Бденије се започе. Прво је служено вечерње, а затим јутрење. Служио је свеиггеник с ђаконом, а појало је неколико појаца тихо и умилно, Народ је живо назио на све, што *се читало и појало, и приљежно се Богу молио. Када се богослужење свршило народ нагло поврви кроз један ходник на поље; сваки се отимао, да што пре доспе до излаза. На први мах ми је ово гурање и ова хитња била врло необична, али им узрок тек тада сазнадох, када уместо да изађемо на улицу, ми из коридора стуцисмо у једну велику салу, осветљену електричном светлошћу. Видех, да ће овде нешто бити. Али шта, то не знадох. У сали је био један висок подијум, а на њему цроиоведаоница и хармонијум. На зиду у прочељу висила је велика икона пресвете Богородице с младенцем Христом на рукама.