Српски сион

Б р . 19

„СРПСКИ СИОН."

ниди Богу моле, да извесном лицу свештеничку власт дарује, они уједно на главу истог лица полажу своје руке и тиме предају, односно са себе на исто лице преносе, или кроз себе саопштавају истом лицу свештеничку власт. А да је доиста тако сведочи св. иисмо, које нам каже, да су се апостоли при постављању седам ђакона не само Богу помолили, него на њих и руке своје положили. (Дела 6., 6.) — 11а који је то свештеник вишег степена молитвом и иолагањем руке своје нредао Фрелиху свештеничку власт? — Још треба знати, да свештеничку власт нижа два степена свештенства — презвитерску и ђаконску — извесном лнцу може дати и даје један највишег степена свештеник, епископ; а свештеничку власт највишег степена — еиископу — могу дати и дају само три или најмање два свештеника највишег степена, два епископа. (Апост. пр. 1. и 2.). Па ко.ја су то бар два епископа била и бити могла, која су Фрелиху еписконску власт свештеничку предала? Јесу ли пак сами верни могли измолити од Бога, односно од Христа не само ђаконску и презвитерску, него баш и епископску власт свештеничку извесном лицу; онда се рађа питање, је ли нужно, а баш и умесно било, да Павле и Варнава иду по хришћанским „црквама", односно општанама, те да им „постављају старешине?" (Дела 14., 12. и 23.). — И каква је смисла имало, да св. апостол Павле оставља ученика свога Тита у Криту, а за то, да он онде „постави по свим градовима свештенике"? (1., 5.) — Ако су верни могли измолити у Бога свештеничку власт извесном лицу, није ли онда требало вернима извесне цркве, односно општине рећи и поручити; изаберите себи за свештеника згодно и повољно лице, па му онда молитвом својом изиштите у Бога свештеничку власт ? — А кад се то тако чинило није, знак је онда то, да се тако чинити није, ни могло; и кад су апостоли од општине до општине њћи морали, да би им свештенике иоставити могли; онда је то јасан доказ, да свештеничку власт само свештеник свеииенику да како уз молитву Богу — предавати 'може. И тако у назаренској верској заједници нема и не може бити правог, истинитог, законитог свештенства Христовог и аиостолског; јер свештенство то није могло доћи до њих ни пеиосредно, ни иосредно, а нису га могли

ни молитвом у Бога измолити. Не само добро и корисно, него је баш нужно и потребно, да се и са протестанским учењем о свепггенству мало нозабавимо; тиме ћемо још и боље и јасније показати и доказати, да у назаренству законитог Христовог и апостолског свештенста нема и бити не може. Веле: „куд ће ивер од кладе," и тако је. Истинитост речн те, да на име „ивер од кладе" далеко не пада, засведочио је и потврдио како Лутер, тако и Фрелих. Као што је Лутер иступајући из римског католицизма доста што шта из њега понео и у оно верско друштво, које је он засновао, унео: исто је тако и Фрелих из протестанства, од којега се делио, многе ствари у своје назаренство унео. Тако приговори, које назарени, или бар неки од њих, нриводе против неког нарочитог свештенства у цркви Христовој, а на основу учења св. писма о „јединству у Христу" свију верних (Гал. 3.. 27.), као и о неком „свештенству светом" и „свештенству царском" (I. Петр. 2., 5. и 9.) — узети су из протестантства и унети у назаренство. Но о томе Јединству" и томе „свештенству" говорено је већ напред, те се тога овде ни дотицати не ћемо. Како су назарени осим св. иисма са све друго, — не само за св. предање, него и за историју — савршено и слепи и глуви; а како се иротестанти не само на историју, него баш и на св. предање хоће да осврну: то ћемо забављајући се са протестантским учењем о свештенству расмотрити оне приговоре, које они против нравославног учења о неком нарочитом свештенству у цркви Христовој на основу историје и св. предања наводе. (Наетавиће се.)

ЛИСТАК. Б Е Л В Ш К Е. (Његова Светост) Патријарх српеки Георгије стигао је из Будимпеште у своју резиденцију 3. (15.) о. м. Данас 10. (22.) о. м. изволела је Његова Светост ионово у Будимнешту отнутовати, одакле ће се по завршетку седница делегација вратити. (Ов. Архијерејски Сабор) у краљевпнп Србпји донео је решење, да се оснује галерија слика у Митрополији свију досадањпх српских Архијереја.