Српски сион

1>р 19.

Тим поводом, уреднпштво Ееоградских „Вечерњих новости" износи овај предлог: „Свиша је нама познато, да се у већини пашпх манастира, налазе многе драгоцене историске утвари, царске иовеље, писма п т. д. Те драгоцености најбоље би моглп сачувати од могућег упропашћења и руинпрања, ако се све те драгоценостп скупе на .једно место, где ће се о њима нарочита брига и надзор водпти. — Да се све ово постигне. по нашем мишљегву, најбоље би бпло, кад би Архијерејскп Сабор донео решење: да се у митрополији установи један музеј, у коме би се све те драгоцене повеље, ствари и т. п. прпбрале п чувале. — Овпм би била учињена двојака корист: сачувале би се ствари од упропагаћења и дала би се прилика свпма н свакоме, да виде те наше драгоцености, а тим би се много што гата из наше псторнје објасннло п допунило што је остало необјашњиво и непотнуно." Овај је предлог сасвим уместан и заслужује и пажњу и своје остварење. Мпсао оснпвања сличног музеја у Митрополији Карловачкој већ је давно у богатом програму св. патријарха нашега Георгија , и као што смо у најнови.је време имали прилике дознати, намерава Његова Светост, преузвпшени господин, патрпјарх наш Георгије БранковиЛ, да се такав музеј смести у просторијама „народног дома", што ће се још ове годнне, ако Бог да, отпочети градитп у Карловцима. (Матица Српска). Уаравни одбор држао је25. априла (7. маја) о. г. своју редовну седницу под преседпиштвом А. Хаџића, другатвеног председника. У тој седннци, која је трајала пуна три сахата, расправљено је до седамдесет различнтих иредмета, од ко.јих ћемо спомену/ги неке важније. Уређење друштвеие библпјотеке поверено је нрофесору и члану Стевану Милованову с тим, да с тим послом буде готов до главне скупштине. Он ће преселптн и сместпти библијотеку у нове просторије. Одређен је одбор, који ће зготовити нова нравила за употребу бнблнјотеке. — Наређено је, да се зготови репродукција неких слика на чланак, који пише за Летоппс Полихронпје Спрку, професор универзптета у Петрограду, о старим српским рукописима са сликама. У тој расправи говори учени слависта о .Теванђељу Серског мптрополита Јакова од г. 1355., које се чува у Братинском Музеју у Лондону, затим о Псалтпру деспота Ђурђа Смедеревца, којп се чува у дворској бнблиотеци у Минхену и најпосле о Псалтприма калуђера Гаврпла Тројпчанпна из прве половине 17. века, који се чувају 1., у чешком музеју у Прагу; 2., у дворској библиотеци у Бечу; и 3 , :у конзисторијској библиотеци епархпје

бачке у Новом Саду. — Одређен је одбор, који ће од стране управног одбора прегледати рачуне, које је благајннца зготовила за г. 1897. — Утврђено је основно писмо за задужбине Јулијане удове Недељкоапћке пз Вршца и послаће јој се на преглед и пристајање. — Издани су на преглед књиговодсгву рачуни, које је поднео повереник друштвенп Паја Николић из Панчева о руковању са кућом, која припада задужбини Тодора Максимовпћа из Уздина. —• Умољен је адвокат др. Марјановпћ у Панчеву, да на чисто изведе продају те куће Уздинској романској црквеној општини. — Од поднесених понуда примљена је понуда Јована Шомана за подизање величанственог споменпка на гробу народног добротвора Васе Јагазовнћа. — Прнмљен је предлог економског одбора о начину, како да се нарцелирају фондовске земље ради издавања под закун. — Узет је на знање исказ књиговодства о ипотекарннм зајмовима и о стању улога и готовине. — Дато је упутство књиговодству у ногледу пријављених чланова и исплати чланарине. — Узети су на знање извештаји о послатим новцпма кр. уг. централној каси у Будим-Пешти на рачун фонда Текелија. Издити су зајмовп на ипотекарну спгурност. — Ењижевни одбор држао је 24. априла (6. маја) о. г. своју редовну седницу под продседвиштвом А. Хаџића. друштвеног председника. Примљенн су за „Књиге за народ" по прегледу одбора за издавање „књига за народ" из садужбине Пере Коњевића ови списи: 1. „Народне ириповетке". скупно их поп Јовап Воркапић у Петрињп, али да их мало дотера. — 2. „Ппсма из пчеларства", од Ивана Маширевића. — 3. „0 бостану". I. „0 новртарству и вариву," од Милана Јовановића, учитеља у Новом Саду. Чланак Јована Јанка Кнежевића: ,0 материјализму и повеснпци му са иедагошког гледишта", — издан је на оцену члану Милану А. Јовановићу. — Члан Јован Грчић подноси своје мишљење о шаљивој игри у 1 чину: „У резервн," коју је написао Мита Калић. По тој оцени, та шаљива игра има све добре п похвалне стране Калпћевих шаљпвих игара: смешне ситуацпје и погођене досетке, уз то и вериу, негато мало само драстичну карактеризацнју, па ипак не може у читаоца да осгави угодан осећај задовољства. Стога је оцењпвач не може препоручити, да се прима за „Детопис" у садањем облику њеном. Према тој оцени не прима се номенута гааљива игра. — Иза дужег претреса ирпмљена су нова иравила на питомце како их је пзрадио пзаслани одбор. Та правила поднеће се Књижевном оделењу на даљп претрес и усвојење. — Извегатаји о вла-