Српски сион

Врој 20.

„СРПСКИ СИОН"

С тр . 317.

законитосТи и честитости, проста силника и шпекуланта. Јел' те, да би то био красам владика, а још дивнија Енарх. Конзисторија, која као „конзисторија" (мамелуци, безвољно и бес, правно оруђе) подунире такога нечовјека, измет друштва људскога Згодно васпитно средство за народ; коме је у Плашком и Учитељ и Ирво свештеник и Првопастир; ђе му је и духовни суд и средиште црквено-просвјетнога му бића и напретка!. Још нешто. „Србобранов" истинољубив и незлобиви доиисник Бич(ић), каже, тврди и побједно кличе: „Има ли ту логике?" т. ј. В. Вањанина, за кореницу не нрипуотити, а за Карловац припустити у кандидацију, а В. Бањанин је свештеник подиуне квалификације, честит и уредан дочим онај други (владичин човјек) нема квалиФикације за проту у Кореници. За што није В. Бањанин принуштен за Кореницу види бр. 7. овога низа истина „Србобранових"' Ну, без обзира на то, да су та иста г.г., која сада издају Бањаиину свједочанство о врсноћи му, јавно говорили, да Бањанин не зна ни служити, да је и грађане и дјецу школску својим служењем саблазио; подсјећамо п. читаоце „Србо брана" па биљешку тога истога „Србобрана" од год. 1896. мјесеца новембра, (броја не знамо јер немамо „Србобрана" тога нри руци) о том владичином човјеку, кога је владика нротурао за проту у Кореницу, биљешку велимо „ Србобранову" о данашњем проти М. Стакићу у Кореници. Онда је тај М. Стакић био најдостојнији, због чега је „Србобран" честитао Кореничанима на избору, а сада,.. , чулисте, нема квалиФикације, владичин човјск!" Има ли ту логике? Још једап само примјер „Застава" грми против Архидиец Конзисторије, на и на Љ. Светост сикће, што је имован у Иригу за иароха г. Мишић, јер то је кандидат мањине. А „Србобран" у свом бр. 4. од ове и. г. (4898). у допису из Врдника (у Срему) 2. (14.) јануара. (Ваљан свештеник)" пише: „но што је један Србии у Застави предбацио конзистори јалној власти — да протежанте промиче, а друге заиоставља — и ако се са његовим назорима иначе слажемо — кажемо, да се овђе није ни мало о иравичност огреншла јер ко познаје младога нароха Мишића рећи ће да је он сваке потпоре и промакнућа заслужан! Еонзисторијалне власти ако овако грешиле буду — да ће се о простити, јер су формалност код ове пршшке

само — праведности — запоставиле!" А сада у бр. 49.? Чули смо. Има лп ту логике? А ми још додајемо п то, ђе нема логике, ту нема нп објективнога суда, ни праведности пи — чистих намјера! Један стари Конзисторијалац.

Будимска Дијецеза. (Архијерејска служба у Помазу.) Радосно смо провели ове године г Вурђев дан, као храм своје свете цркве; јер тога је дана после пол столећа у храму православне српске свете цркве Помашке архијерејска света литургија одслужена била. Његово високонреосвештенство госнодин еиискон и дијецезан иаш Лукијан , изволео је обрадовати онштину II машку т , дошао је ма да је и киша ненрестано падала — усљед чега је приправљени свечани дочек изостати морао, — да обави своју архијерејску прву каноничку визитацију. Када је Његово високопреосвештенство у свети храм, — који јс пун народа био, — ступио н када га је свештенство у свечано архијерејско одјејаније обукло, — иарох: јереј Ђорђе Голуб поздравио је леним кратким говором л>убл^еног свога дијецезана, на који је поздрав Његово високопреосвештенство одговарајући икрекао дивну беседу и красну поуку народу изго! ворио. Народ је са пајвећом родошћу (жељан архијерејске поуке) дшвну беседу свога л>убљеног Архијереја саслушао и са. радосним узвиком „ЈКивио!" његов говор проиратио. После божествепе архијерејске литургије одпраћен беше господип енископ у парохијални стап, где му је одмах православна општина Иомашка под нредвођењем свога пароха предстала, да благодари на милости и л.убавз, што је дошао, да св. архијерејску службу одслужи и тиме им храм — славу — свс+е својс цркве увелича. У ночаст гоенодина епископа беше свечани ручак у дому благородне браће Лупа. — Нека је хвала из срца целога овопарохијског народа високопреосвештеноме господину пашем епископу Лукијану , што нас је удостојио у.звишење своје архипастирске носете свете литургијс, а миле и слатке поуке, која народ крепи, снажи, тепш, храбри и подиже! Слава му!