Српски сион

С тр . 308.

„СРПСКИ сион. и

В р . 20

челу; а има и у другим општинама леиих и ио проиису иодигнутих школ. зграда, као у: Батањи, С. Петру, Дињагау, Срп. Црњи, Врањеву, Меленцима, (центр), Модошу, Печки, Неузини, Сараволи па чак и у сиромашном Иетрову Селу. Но у већем делу општина налазе се такве школ. зграде, да једва за невољу могу поднети, дочим у неким местима има и таквих, које нам ни најмање на дику и ионос не служе, и које би се неодложно имале другима заменути. Али у нас има по броју душа тако малених и по материјалном стању тако сиромашних општина, да од њих није ни очекивати а још мање изискивати, да о свом рођеном трошку подигну нове и поде' сне школ. зграде. Без припомоћи са стране то апсолутно нија могуће! У такве малене и сиромашне ошитине спадају: Бочар, Кнез, Товладија, Шурјан, Моноштор, Парац, Хрњаково, Лукаревац, Краљевац а особито Торња која такву припомоћ, осим другога, већ и са позиције своје нарочито заслужује. Оно има, у зао час, и по већих па чак и највећих наших општина, у којима се школ. зграде у јадном и чемерном стању налазе, али ми је зазор, да их по именце наведем, па ћу баш намерно да их прећутим. Та зна са и онако, које су то општине! Школ. дворане. Према ономе, што је мало час речено о школ. зградама, не може се очекивати ни да ће се о школ. дворанама дати што боље казати. Где су школ. зграде на своме месту, тамо су такве и школ. дваране. Већи део пак једва да одговара хигијенским захтевима: неке су чак испод сваке критике, јер осим што нису по простору према броју деце, но положају и иначе згодне и подесне, има их и које још нису ни — патосане! Учитељ. сшанови. У по највише општина налазе се учитељ. станови са гаколом заједно под једним кровом. По негде су пак станови одељени, и онда је обично она зграда, у којој је учитељ. стан, гора него у којој је сама, гакола. Као школ. дворана, тако и учител>. станова има у сваком иогледу незгодних, малих, ниских, па чак и — не патосаних! Има јога станова само од једне собе и кујне и нигата више! Где има стан у школ. згради, ту има обично и башта, често баш леиа и повелика. У оскудиии станова издају неке општине учитељима станарину, већином пак много мање

него за колико би се могао у месту наћи пристојан стан. Докле Взл. Кикинда издаје учитељима и учитољицама станарину од 200 фор., дотле у Моноштору добија учитељ у име тога 16 фор., словом шеснаест фор.! Учитељ, пла~Ке. Нити је крива Вел. Кикинда, у којој учитељи и учитељице имају по 800—900 фор. (а уз друге разне награде и до 11 —1200 фор.), нити је крива, Товладија, где учитељ, осим мало жита и 1 2 /з л. земље, ужива плаћу од читавих пет фор. (месечно) у почеку, него је крива ваљда — учитељ. судбина! Па колика је и каква је скала учитељ. плаћа између Вел. Кикинде и Товладије! У десетак општина не износи ни 300 фор., у многим местима једва толико, а у некима дабоме и преко 800 фор. Но кад се узме, да су осим у Кикинди само јога у Темигавару, Врањеву, Чакову, Вел. Бечкереку, Мокрину и још у једном и другом месту учитељи доста пристојно награђени, онда се мора рећи и признати, да учитељ, плаће у нас према приликама и захтевима данашњег, тако званог модерног живота, не стоје ни у каквој саразмери с оним, што се од једног учитеља као стручног радника и члана другатва и народа очекује и изискује. Није овде место, да се о тој теми на дугачко и на гаироко нише и расправља, али се у две у три речи даје казати и доказати, да многе нагае онгатине са мале, да не кажем слепачке учитељ. плаће имају школе само по имену, не уживајућп од њих скоро никакве користи ни благодети, коју је гакола са ваљаним учитељем кадра народу пружити. А без нристојне наплате нема ни пристојна учитеља — исто тако као и на другом пољу гато без пристојне награде нема ни пристојног етручног радника. Учитељске снаге. Ово стоји у најтешњој свези с мало час реченим. Мени је особито драго, пгго могу овде констатовати, да у нас има, по добар број учитељ. снага, које стоје на висини свога позива; има снага, којима се можемо слободно подичити. У Вел. Кикинди, Вел. Бечкереку, Меленцима, Мокрину, Сиригу, Темигавару, Чакову, Батањи и т. д. имамо учитеља, који се могу у савргаене стручњаке рачунати; а има их јога по доста по струци способних, цо делању вредних и марних и иначе честитих и ваљаних, али их има, на