Српски сион

В р. 20.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 309.

жалЈСт и — свакојаких! Морам одмах нагласити, да се ти „свакојаки" налазе међу не оспособљенима, којих је број још увек доста — приличан! Неки су од тих „свакојаких" право ругло од учитеља, и служе како времену тако и народу, чијима се назвали на чисту — срамоту. Има, до душе, и међу не оспособљенима, који, и ако много не знају, гледају бар свој „посао", и где се нађу, чувају свој хлеб, радећи колико и како могу, те живе с опшгином и људма у миру и љубави; али их има, што је ираво убиство на народ, и таквих, који су, осим што ништа не знају, те о своме позиву и задатку ни труна појма немају, тако сурови, неотесани немирни и опаки. да. би прва и најпреча задаћа нозваних била, да нар школу једанпут за свагда од таквих „учитеља" ослободе. Но то се не да све дотле извести, док се учитељ. плаће но побољшају, јер докле год у Товладији и '1.1 и])у посто.ји годишња плаћа од 60 и 80 фор. (и слична у другпм местика), дотле нема изгледа, да ће тамо ко други хтети ићи да буде учитељ, него само какав нојад, црквењак, ислужени бака, пострадали занатлија или трговац и овима подобни. Бро.ј активних учитељ. снага износио је 1896./7. год. 179. Од отих је било оспособљених : мушких 99, женских 52, свега 151; не осиособљених: мушких 26, (од којих 5 свештеника и калуђера, женских 2, свега 28; укупно дакле 179. Фали до 300 фор. Била је већ реч о томе. којима би се општинама имало притећи у иомоћ, да би могле честите и ваљане школ. зграде подићи; а сад ћемо овде да наведемо она места у овој дијецези, којима би се морало пружити припомоћи, да би могле учитељ. плаћу до минимума од 300 фор. повисити. То су: Моноштор, Ечка, Ђир, Кнез, Краљевац, Мали Бечкерек, Товладија п Хрњаково с укупном годишњом свотом од 745 фор. 75. иовч. Једна од најпречих дужности сл. епар. скупштине била би, да изнађе пута и начина како би се у допуну учитељ. минимума реченим оппгпшама номогло, али што пре, јер овде репси1иш ш шога у најстрожем смислу речи. Нема сумње, да ће нар. сабор сав тај терет хтети примити на себе — на нар. фондове —. али је до нар. сабора много даљи пут него до пропасти срп. нар. школа у иоменутим општинама.

С обзиром на ту околност не сме енар. скупштина чекати, док се нар. сабор не састане и нужну припомоћ не вотира, него мора, бар за неко време, из својих средстава испомоћи, ако не ће да буде — доцкан! Рад ЈЕШО. На челу овога стоји Њег. Високопреосвештенство г. епископ-дијецезан Никанор Поповић, који с највећим интересом прати не само цео одборов рад, него и сваку, макар најмању појаву на пољу срп. нар. школства у овој епархији. Делом и речју засведочило је РВег. Високопреосвештенство, да му у једнакој мери и црква, и школа на срцу леже, и кад би по њему ишло, срп. школи и срп. учитељству би најлеише сунце просјало, јер у нас је мало њих, који хоће као он да. знају и признају, каква је мукотрина служба нар. учитеља. Осим П>ег. Високопреосвештенства као председника ЕШО. ту су сад још од изабраних му чланова потпредседник г. Коста. Стефаловић, за тим: преч г. Јован Новаковић, г. др. Ранко Гранић, адвокат у Вел. Кикинди, Милан Петровић. тако исто, Паја Поповић, учитељ у Вел. Бечкереку, Мата Косовац, учитељ у Меленцима и Ника Николић умир. учитељ у Вел.Кикинди; од супститујисаних чланова; преч. г. Кузман Станпћ, прото.јереј и Ника Стефанови, поседник у Темишвару, Богдан Свирчевић, учитељ у Вел. Бечкереку, Љубомир Лотић учитељ у Вел. Кикинди и Душан Берић, учитељ у Темишвару; пр. референт је Јов. Поповић, а иеро води цреч. г. Евђеније Летица., сињђел и конзисторијални бележник. Седнице своје држи ЕШО. редовно сваког месеца., изузимајући јула, тако, да је 1897. год. држано редовних седница 11 и ванредна 1, свега 12. У тим седницама .је свагда иредседавало Њег. Високопреосвештенство г. епископ-дијец^зан. Од члана су највише долазили у седнице г. г, К. Станић, Ј. Новаковић. К. Стефановић, М. Косоврц и Д. Берић; а бивали су у њима и др. Р. Гранић, Л>. Лотић и Б. Свирчевић. У согледу рада одборова може се рећи, да је био колико обиман, толико и важан и озбиљан. Од поднесака. пало је за целу 1897. год. 558 ком., који се у 12 седница расправљали и решавали. Не смем пропустити, да не споменем, да је од 558 ноднесака нешто заостатком својим прешло и у 1898 год. По-