Српски сион

Стр. 348

„СРПСКИ СИОН."

Нр. 22

ником црквене општине Петровићем, а затим се председпик леиим говором захвалио госп. епископу на труду, којега је положио да својим доласком и својом службом увелича храмовну славу прве црквепе општине Будимске. Епископ је благословивши још једном народ архијереј ским благословом, изјавио да се радује што је могао па данашњи дан одговорити и жељи својој и жељп црквене општине, и пожелив општини сретну славу удали се у свој двор где је дао обед за вигае гостију и свештенство. Госп. епискон се код цркве са више њих разговарао, а нарочито је сваком срце заиграло видевши г. епископа где са сел^ацима који из околних места на славу дођоше разговара, свакоме се из груди отело: Живио га Бог! Г. (Избор свештеника у Н. Саду). Скупштина српске пркнене општипе у Новом Саду 22. маја о. г. изабрала је досадаљег ђакона саборне цркве В. Миросављевића са 61 против 30 гласова за пароха св. успенске цркве. За иароха „ајмашке" цркве пријавпо се један кандидат Божидар Поповић садашњи свештеник св. Николајевске цркве. Пошто се скупгатина на питање консисторијалиог изасланика изразила са 59 гласова за споменутог кандидата а са 35 нротив, то ||0 решпти конзисторија. (Назарени се вра5ају у св, православље). У Панчеву се некп заблудели синови св. православља враћају у своју цркву. Камо среће да за њима пођу на прави пут и други који су заблудели! (Нспит зрелости на срп. вел. гимназији Карловачкој) 30. о. м. отпочоо је испит зрелости на нашој гимназији. Владин повереиик је велеможни г. др. Фр. Мајкснер. Пријављених и прииуштених кандидата има 26 сви Срби православпе вере. Од ових је 25 редовних а један екстерписта. Редовнп кандидати полагали су 24. о. м. испит из историје хришћаанске цркве. (Православље у Русији). Није се чудити што православље у Русији, снажио напредује. Тамо се на утврђеиу његову поред свештенства, свесног свог иозпва, много брине и световњаштво. Није сад ретко наћп световњака, који најмарљивије раде заједно са свештенством на повраћању разних секташа и расколника вери иравославној, на ширењу морала у народу и т. д , и то с видним успехом- А код нас ? Код нас световљаци пишу по новинама и грде све и свакога. (Питане о сједи&еау цркава) непрестано живо занима све кислиоце и на истоку и на заиаду Оберпрокурор руског св. Синода, К. П. Побједоносцев,

овако пише о томе питању старокатоличком професору Мишо-у: „Ви велите, као да вам се чини, е ја не верујем у могућност сједињења цркава. Те су вам речи сасвим неправедне. Далеко од тога, да не верујем у такову могућност, ја је ввдим из далека као обећану земљу. Али уз то ја разумем и све тешкоће, које леже иа иуту тој сврси. У Риму иостоје готови рецепти за унију сваке врсте, које подиже, јер у Риму јерархија чини цркву, чувајући веру по својој вољи и штитећи свој авторитет, коме се народ елепо покорава. А у нас је ццква заједнпца свих верних. Неопходно је с тога, да би сви они схватили и пригрлили сједињење у његовим начелима. У том и лежи тешкоћа, коју треба савладати; без тога би сједињење било тек нестални компромис. А за то, да би се савладала та тешкоћа и да. би се установило искрено право сједињење треба времена и по свој прилици не мало времена." (Православље у Северној Америци) већ је прилично ухватило корена, на чему се има понајвише захвалити нреосвећеном Николају, епископу алеутском и аљасинском. Исти добри пастир свога стада радп сада на томе, да у Виеконсину подпгне величанствен православан храм у стилу руско-византијском, како би иравославље и величанственошћу својих храмова светлило међу другим вероисповестима. (Школске реФорме у Угарској.) Министар др. Јулије Влашић покушава да реформише наставни план за средње школе. 13. о. м. сазвао је анкету у ту сврху и отпочело се на томе радити. План је да се још много већа важност даде изучавању исто рг.је мађарскога народа у средњим школама тако, да се тај предмет предаје од првога до последњега разреда, а религија као сувишна да се збрише из наставнога плана. „Рев1ег 1Лоу<1" умује о овоме пројекту и дакако одобрава га, јер историја мађарскога народа садржи у себи толико етичкога елемента да ће она накнадити оно, што хоће религија да постигне т. ј. морал а који не постиже! Где је слобода вероисповести, безверје, грађански брак и друго, тамо је ако не друго оно конзекветно увађање оваковога наставнога нлана! (Да^оНсИ 1Лз4") доноси у 22. броју подужу белешку: „Светковина славенских аностола Ћирила и Метода" па позивајући се на посланицу владике Штросмајера, којом наређује да се светковина слав. апостола Ћирила и Методија, има што свечаније прославити, позива народ Хрватски да се томе делом одазове. Споменувши заслуге св. апостола истиче да та светковпна треба да буде црквена и просветио-народна .