Српски сион

Б р . 22. „СРПСКИ

назаренске секте не даду своју дјецу крстити, издао је кр. кот. суд у Ш. након саслушања тих житеља одлуку од 3. студена 1896. бр. 9407., којом се ти житељи позивљу, да даду своју дјецу крстити под претњом глобс од 5 ®ор. Ношто они то учинили нису, то је речени суд одлуком од 11. ожујка 1897. бр. 12.884. упитну глобу иропалом прогласио, те их опетовано иод претњом нове глобе од 20 Фор. иозвао, да првом налогу удовоље. — Ну и то није користило, за то је речени суд одлуком од 17. свибња 1897. прогласко глобу од 20 ®ор. пропалом и запретио се новом глобом од 50 ®ор., уједно замолио обћинско поглаварство у А., да од сваког од речених житељах утјера овршним путем пропалими проглашене глобе. — Против тој одлуци уложили су С. Г. и др. уток. Ер. бански стол с раслога, што је недвојбено, да у овом ноступку није иоступајући суд надлежан, већ уиравна област, према установи §. 144. о. г. з., што се из §. 4. наредбе кр. зем. владе, одјела за богоштовје и наставу и одјела за унутарње ноелове од 12. студена 1895. бр. 12.200. разабирс тим вшпе, јер се не види, да је иста област заметпула кораке потребите, да се са стране угјецател>а овој облигаторној установи удовољи и да би услиед тога ради безуспјешности њезиних одредаба и присилних средстава настала потреба уредовати по §-у 178 о. г. з. с разлога, што је према тому уредујући суд пенадлежно ноступао, јер је имао ирепустити уредовање у том иредмету кот. области; обнашао је рјешитбом од 22. рујна 1897. бр. 21.698. наведене првомолбене одлуке укинути, те суду наложити, да све списе, односеће се на тај предмет, достави кр. кот. области у III. на надлежно уредовање тиме, да ова у властитом дјелокругу проведе, да утјецатељи својој обвези задовоље. Против тој рјеишдби уложило је србско православно парохијално звање у А. уток. Кр. стол седморице врховном рјешидбом од 30. просинца 1897. бр. 4806. одпутио тај уток — а уједно потврдио нападнуту рјешидбу кр. банског стола, јер је иста оправдана с разлога у њој наведених. Сравнивши ово са наредбом вис. владе од 12. студена 1895. бр. 12.200 — §. 4. није нам се свидело ни решење банског ни стола седмориде. У ногледу п надлежносши и наредба је та јасна. Надлежни су судови а не управне

СИОН." С тр . 317.

области Но опет — помислисмо — §§ су ђаволи, њих не може обичан човек разумети ни тумачити. И упитасмо се код неких управних кругова, да нам кажу какви су то „потребити коради које има управна област заметнути", а које спомиње гореизложено решење кр. банског стола? Не знадоше нам рећи „ништа позитивнога"; него нам једни рекоше, да би требало о томе тек високу владу питати, и да би потребна у погледу том била једна њезина одредба. Ми ову појаву региструјемо не би ли тиме код вис. владе покренули кога, да нам у нашој, а рекли би и у многих њи, неизвесности, пружи обавештаја, унутства и разјашњења.

ЛИСТАК. Б Е Л Ћ Ш Е Е. (Духови.) Први дан Духова била је свечана служба у карловачкој саборној цркви, служио је св. литургију Његова Светост преузвишени господин патријарх Теоргије уз асистенцију девет свештеника. Други дан духова служила се служба и у дворској канели; у саборној цркви на литургији било је врло много побожнога народа већим делом са стране који је дошао да ноходи Стражилово. Гимназијски кор појао је као обично врло лено, а као новост појао је херувимску песму, ирмос и причасно. (Архијерејска литургија.) Његово Високопрсосвештенство господин Енискон Будимски Ј1укијан Богдановић елужио је архијерејску литургију први дан Духова у Сент-Андрији: а други дан у Будиму јер тога дана слави црква Будимска храмовну славу своју. Уз г. Еиископа служише парох и прота пештански Сима Костић, протосинђел Георгије Марјановић, адм протопрезвитарета Корнелије Чуппћ, катихета Рајић, 0. Сергије Попић управ. ман. Раванице као гост г. епископа, и двореки јерођакон Доситеј Поповић. За невницом је био и руски прота Кардасевић, а народа из Будима и околних места беше пуна црква. На кору је појало Будимско певачко друштво. Импозантан је био обход око цркве а иноверци и православни напунише норту. Грађани Будимски носише небо под којим је у архијерејском орнату са крстом и штаком шиао г. еиискои Лукијан. После свршене свете литургије нресекао је славски колач пред црквеним вратима преч. госп. Сима Костић са иредсед-