Српски сион

Бр. 24.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 381

Нудите нам, дакле, нешто што је магловито, да нам изнудите попуштање у ревизији саборског изборног реда. Така игра оправдана је међу глумцима, а не овде на овој конференцији. Иде се за тим, да се ми избацимо на поље и да, се уведу у нашу автономију све сами аминаши, као што су они у Загребу и у Пешти. Ја сам за пакт но коме би у сваком автономном телу биле све наше странке застунљене — а Максимовић тражи од нас, да прогутамо горку нилулу. Не ћемо! Њ. Св. иашријарх Георгије: Скоро ће бити 2 сахата — желите ли да продужимо конференцију по подне ? (Гласови : Не желимо!) У цркви нема прескрипције права. Епископат, Јерархија, тражи ревиндикацију свога права Већина сабора може да реши то како јој је драго. Ми морамо да оправдамо своју заклетву, иначе би били иерфидни. Доћи ће време, кад ће се морати иризнати, да је наше становиште са нашег црквеног гледишта коректно. Ни ја, ни епископи не ћемо ради остваривања нрава нашег ићи никаквом странцутицом. Размислите се, госнодо, добро о свему што чините, али не само за садашњост него и за будућност. Ви немате иосла са Јерархијом непријатељском према своме народу. Ми не можемо бити без свога народа. Ви сте разног занимања, па према томе разном занимању можете живети од сваке вере и народности, али ми не можемо. Ми нисмо непријатељски расположени ирема своме народу, и за нас је то тешка увреда што се говори и пише, да смо ми продали своју свету цркву. Ако смо издајице народа што тражите онда спора зум с нама ?! Дубоко сте забраздили господо! Још вам једном својски и очински велим: размислите се што чините! Др. Милан Божески: Сви се предговорници слажу у томе, да је данашње стање ужасно и да треба већ и с тога да се омогући састанак сабора. Две су-препреке томе; прва је Краљевски отпис управљен на сабор, којим му се нрописује дневни ред — а друга је, што не можемо да се споразумемо. Ограђујем се против тога, да се из неуспеха ове наше конференције изводи немогућност еастанка сабора. Њ Св. иажријарх Георгије: Није влада захтевала ову конференцију, него је ево овај господин Епископ (Њ. Светост показује на г. енископа Мирона) њу захтевао, јер је мислио, да може бити споразума, — али ја, који сам

знао за ваше расцоложење, рекао сам одмах, да се не надам успеху од конференције. Иолитичнога нема овде ничега. — Приватно знам вам рећи то: да влада не може сапзволети на састанак сабора — док вп не пристанете на то, да одговорите налогу Краљевског решкрипта, да предузмете расправу народ. цркв. Устава. Толико ради обавештаја. Др. Ђ'1'члап Божески: Краљевски решкрипт тај не може бити препрека састанку сабора. Крал, је мистификован. Он није знао, да ми имамо но закону право, да у сабору одређујемо сами себи дневни ред. Кад Га боље обавесте о томе, уклониће Краљ ту препреку. Друга препрека је неспоразум наш са епископатом. Њ. Св. иатриуарх Георгије: Није се сабор разишао ради неспоразума са епископатом него што нисте узели Устав у претрес. Дакле, узмите Устав у претрес, па већина, саборска решава. Др. Паја ДракулиИ : Због октројисаног саборског дневног реда, у чему сам сматрао повреду автономије — гласао сам уз саборску већину. Да има изгледа, да ће се нолитичке прилике наскоро нроменути — остао бих и даље при томе. Али данас су прилике по решење нашег автономног нитања но нас повољније. Владу притискује спор са Аустријом, па социјализам .— све то иде нама у нрилог. Ако се ми данас и споразумемо међу собом — можда би постигли иотиун успех. Једини је снор само око саборског изборног реда. Уверен сам, да би нам и Његова Светост иатријарх и еписконат учинили још и ту концесију, да саборски изборни ред остане овакав какав је, али сам тврдо уверен и о томе, да нам ни барон Банфи, па ни гроф Апоњп — не би учинили ту концесију. Узалуд је дакле у том погледу сав труд Према томе, он је за то, да се ревидира саборски изборни ред према захтеву епископата, да сабор пређе иреко октројке дневног реда, да присгупи даљем раду, јер могу наступити још горе околности. Др. Мигиа МихајловиИ: Не би имали никаква разлога да ми данас попустимо. Др. Паја ЈанковиЛ: Све се дакле своди на то једино питање: хоће ли улазити 25 свештеничких посланика у сабор но избору самих свештеника или не. У томе лежи, дакле, данас све!