Српски сион

(>ГР. 880.

„СРПСКИ СИОН. 6

Б р . 24

владин, где се она опет враћа на то старо ногрешно становиште. Ми треба, дакле, да станемо на пут нревласти државне владе, која је секвестровала нашу нар. црквену автономију. Угарска има своју државну идеју, имамо и ми нашу државицу, а то је наша автономија и у њој мисао самосталности и независности автономије. За ову узвишену идеју нашу — вредно је да војујемо сви, па и са самопрегором. Данас су времена за уређење наше нар. црквене автономије повољна. Виши државни интереси упућују владу иа то: да се ренте и уклоне с иута сва снорна питања у држави; — ти велики државни интереси принуђавају владу, да чини и нама концесије. Немојмо да лакомислено ироиустимо и ову згодну прилику, ако је можда већ нисмо пропустили; прихвагимо је и употребимо је у своју корист. Ја сам уверен: да је овај предлог нар. црквеног Устава за нас у главноме добар, а ви ако нисте уверени о томе — изашљите ето .један одбор од двојице тројице, на нека вам он начини један други устав, доктринарно, го Ше81, без икаква обзира на Јерархију или гледања непријатеља у државној власти и томе слично. Једно узмите у обзир, ностојеће законе, и изведите доследно све консеквенције начела. Упоредите онда тај идеални предлог устава са овим, па ћете онда друкчије о њему судити. Видићете онда, да неће бити разлике од овог Устава. Нисам за то, да бацамо један другоме рукавицу и да се и даље витламо по автономном пољу — на саблазан свету — а на штету народу нашем! Нарон Јован ЖивковиЛ: Банфи хоће да види најпре шта ће бити са овим Уставом па онда да може иредложити Краљу састанак сабора. Ми можемо на сабору учинити то, да ставимо ргорш то1и прво расправу устава на дневни ред, али не можемо да чекамо све фазе његовог расправљања, а да не решавамо међутим и о другим нужним предметима нерешавање којих нашој автономији грдну штету наноси. Но одговорносг за то је на онима, који у уставној држави иоказаше, да самовоља влада

над законом. Ако смо људи морамо самој Круни казати наше тегобе. Љ. Св. гштријарх Георгије: Одмах идуће седнице Саборског Одбора уверићете се еклатантно: о вређању автономије. Др. Илија ВучетиЛ: Из Максимовићева говора излази, да ми треба сви да идемо нротив превласти владе. Али апсурдно је тврдити, да ако допустимо ревизију саборског изборног реда од год. 1870., да ћемо онда имати автономију. Не тражимо ми од епискоиата да он попусти — нека ни епископат не тражи од нас ништа. Др Ћура ВукиЛевиЖ: Операт о устројству наше цркве у коме нема умереног елемента неће влада никад одобрити. Ви сге и сувише наивни ако мислите, да ће влада одобрити црквени устав, који би почивао на демократској основи. Др. Илија Вучеши~К Ћ - Мени је министар председник барон Банфи рекао: да енископат тражи промену саборског изборног реда, да влада не тражи ту промену. Др. Ђура Вуки&евиИ'. Мони су рекли обојица и барон Банфи и министар просвете Влашић да у нар. цркв. Уставу мора бити осигуран утецај конзервативном елементу. Њ. Св. иашријарх Георгије: Мени је барон Банфи рекао: да би влада вољна била, да се реши дужности пресуђивања наших спорове у Ш. инстанцији, да не мора бити иравославни иаиа! А да то више не буде, мора се донети Устав, који би то омогућио. Све се своди, дакле, на то, хоћемо ли ми да расправимо свој нар. цркв. Устав или не ћемо? (Мала пауза, у којој се чланови конференције живо разговарају међу собом.) Др. Ника МаксимовиЛ: Опозиција ваша и сувише је заоштрена! Мајоритет ваш на сабору врло је скупо стечен. Др. Миша МихајловиЛ: Нама је Банфи био компањон! Максимовићево разлагање јо духовито, али при свем томе је само маневар — хоћете да нас изиграте! Влада нам нуди јединствени статут — па онда опет кажете да је иста влада према нама нерасположена. Нудите нам за компезацију: утецај на, избор епиекопа — што неће примити влада — а хоћете да цам одузмете заједничко бирање саборских свештеничких посланика, које смо право стекли поштеном погодбом са епископатом. I Ц