Српски сион

Б р . 24

С тр . 377.

година, моћи ће и даље постојати. У свима другим иитањима можемо ићи до крајних граница попустљивости. У садањим нашим уредбама има много што не ваља; у њима браним ја само она начела, што су иосгављена у одношају нас световних нрема свештеничком сталежу. Данашње стање не ваља, друкчију организацију треба увести. Ви велите да данашње стање не ваља то, што постоји саборски изборни ред из год. 1870. Др. Миша ШихајловиЛ: 11а уведите листине за скрутиниум. Др. Илија ВучешиЛ: То је ваше — моје није! Ако се споразумемо међусобно да станемо према трећем као један човек, — онда ћемо ставити расправу нар. цркв. Устава на прво место саборског дневног реда. Но ако тискоиат не може да тризна з1а1иб цио данашњег саборског изборног реда — онда нема сторазума! Све да не можемо да се споразумемо треба да се саветујемо о томе: како ћемо доћи до саборског рада — ради расправе наших најпрешнијих ствари. Вукићевић има право што каже, да не можемо бити без саборског рада. Њ. Светост г. патријарх и епископат, и сви ми треба да се сложимо у томе: да прегнемо и израдимо, да се отклоне преиреке састанку и даљем раду сабора. Држим, да би то било могуће постигнути заједничким и сложним настојавањем; ако се не сложимо ни у томе, —• онда да како, да није то могућно. Дакле, једини је начин нашем даљем успешном раду: не дирајмо у вШивдио! Нит ми тражимо утецај на избор епископа — нити ви тражите промену изборног реда, Не можемо ли то — онда тражимо бар сложно састанак сабора за расирављање прешних послова. Ћура Вуки&евиИ: Влада ће то узети за изигравање. Др. Ника ЖаксимовиИ. Заиста Фаталан је Факт. да се октројисао дневни ред сабору — и ја држим, да је то незаконито. Но сад је гштање: Како ћемо прећи преко те кладе? Врло лако, ако иштемо ванредни састанак сабора. У том случају мора се означити унапред иредмет расправни и тим би се уклонио даљи спор о дневном реду. Ми немамо толико посла међу собом, колико имамо посла са владом. Барон Јо-

ван Живковић и др. Илија Вучетић се не слажу у схватању нашега ноложаја. И ја држим, да ми имамо више посла са владом. Та епископат се бори с нама заједно, да се еманципујемо од владе. Ми би смо учинили Епископату — као што се говори концесију са нроменом саборског изборног реда, а Епископат би нам дао као компезацију: утецај на избор епископа. Данашљи изборни ред контрадикторан је карактеру наше автономије, — јер на црквеном сабору свештенство мора бити заступљеио као сталеж — та то је инхерентно самоме појму сваке црквене, на и наше народно-црквене автономије. Даље, автономију не чини само делокруг него и органи, који врше послове тога делокруга. Ако ми немамо својих оргака, онда не вреди ни делокруг, ма колико широк био. Изборно начело мора се спровести доследно кроз целу нашу автономну организацију, и по томе требао би еиисконат да пристане на то, да се уклони досадашња аномалија. А зацело је аиомалија, да су на челу автономних власти ванавтономни органи. Дакле, кардинално је питање: да и епископе бирају автономна тела. У овом питању не слажем се са Вукићевићем. Немојмо се бојати тога, да ће свештенство наше при засебном избору нослапика нодлећи каковом туђем уиливу. Свештенство је наше у таком положају ирема своме народу, да се оно не може оцепити од иарода, јер оно живи са народом и од народа. Старајмо се ми пре, да обезбедимо световњацима слободу избора —јер ето видите, да је нас, старе иосланике, на нолитичким саборима оборила влада на биралишту. Ако влада скочи на ноге и употреби своју моћ створиће опа већину и на нашем конгресу. Ако свештеници бирају себи засебно посланике, и то тајним гласањем, дух који их ировејава као свештенике, њихов езрп! (1е согрз, казаће им кога да бирају. Непојмљиво је како смо ми и дошли до тога да бацамо на родољубиво свештенство наше љагу могућности издајства своје цркве и народа. Нема одушевљенијег тела од свештенства нашег у одбрани