Српски сион

С тр . 392.

„СРПСКИ СИОН. 6

В р . 25.

озитету исказивања неистина иред судом у одбрану своју. Сами предлози и изјаве г.г. Бучетића и барона Живковића класични су докази баш њихове кривице. С изјавама г. дра Мише Михајловића не ћемо се ни забављати; с њим је свршио г. Ђурђевић у конФеренцији. Али нужно је, да се сетимо речи г. барона БавФија од прошле године у трећој конФеренцији код њега казаних, а наиме речи : г Да би та конФеренција (код Његове Светости) морала имати иред очима као најглавнију зада^у савешовање око стварања једношавног Усшава, јер да се влада шога мора одлучно држати у смислу кр. решкриита." Та изјава г. министра иредседника јасно исиосшавља сврху и задашак конференције и код Његове Свешосши. Па шта чипе чланови саборске већине у конФеренцији? Др. Бучетић — као да је проспавао целу последњу годину дана — чинећи се свему невешт, предлаже, да се и не говори о Уставу. него да остане све као што је и данас, а само да се сложно тражи састанак сабора за расправљање нрешних послова, међу које г. Вучетић, ни после изјава са надлежне стране у конФеренцији, није могао да уврсти и Устав. А барон Живковић? Предлаже то исто што и др. Вучетић, само мало друкчије, заборавив, да је толико пута већ истицао — сигурно као нај јачи свој аргуменат — да је он био толико година државник и политичар. Његова Светост, патријарх Георгије, не једаред упозорује госноду саборске већине, да добро промисле што чине, а наиме о шоме, да је сабор одгођеп управо зашо, јер није хшео у прешрес узети Устав, и да је узпмање Усшава у иретрес сопсШго згпе ^иа поп за нов састанак и даљи рад сабора. Господа саборске већине не послушаше свога Патријарха, сигурно — пуни поуздања у себе и у депутацију што би је имали, по нредлогу барона Живковића, изаслати Краљу. Према томе: као што је јасан и прецизован био циљ и задатак одржаних конФеренција, тако исто је изван сумње, да

су господа саборске већине неспособна за тај циљ и задатак, дакле, да су и кривци неусиеху конференција. Треба ли им доказивати, да нису мудро радили и да су својим радом један грех више натоварили себи на душу пред судом будућности свога народа и цркве? То би био најнеблагодарнији посао. Они су разлозима неириступпи. За њи разлози и не постоје; они их не чују, нити по сгојеће чињенице виде, јер су турили главу у песак. Еиископат, Саборски Одбор и остали људи умерене струје у конФеренцијама Карловачким, износили су нред њих целе арсенале разлога и доказа, па није номогло. У поверљивој одборској конФеренцији, после говора високопреосвештеног епископа г. Михаила Грујића и говора г. Нике Максимовића, положила су господа саборске већине оружје нред гво зденом снагом аргумената, што их ти говорници изнесоше, први са црквенога догматично-канонично историјског, а други са државо - нравног и авгономног гледишта. Дошло је било до тога, да је г. Вучешћ признао, да се не може унуштати у побијање аргумената г. еиископа Грујића, а барон Живковић био је присиљен нризнати : „ Јесте, ви имате у свему ираво, али ми ипак не можемо одустати од свога — из политичких разлога". Есћ! државнички, али не рече, који су ти разлози! Истина господа таке изјаве не чинише у последњој конФеренцији; сигурно зато, јер није била углављена строга новзрљивост њезина. Али, изјаве, што је чинила ГБегова Светост, патријарх Георгије, те аргументи и разлози, што су их изнели г. г. Вукичевић и Максимовић у својим говорима, и у овој конФеренцији, тако су неодољиве снаге и силе, да је морална жобеда иошиуно на страни становишша шшо га заузима ЈЕЈиискоиат са умереним члановима конфе-ренције, како у иогледу иитања о саетанку и задатку сабора, тако и у нитању изборнога реда саборског, као кардиналнога данас питања нашега унутарњега сиора. Питање изборнога реда ће се у овоме листу засебно иретресати, но сад већ можемо, после духовитог и неодољи-