Српски сион

С тр . 424.

„СРПСКИ СИОН."

1јр. 27.

и тачпо назначен дан преставленија њихова, и знамо, да је то било 13. Нов. 1382. инд. VI., дакле, ни пуних 11 година после смрти цара Уроша. И у том је уставцу назначено, да се цар Урош иреставио 3-ћег, а не 2-ога или 4 ога Децембра. А зашто је Љ. Ковачевић претпоставио други дан трећему дану мес. Децембра ја управо не знам и знам само то, да је морао имати ма какав разлог за то, и да се он — ЈБ. Ковачевић — ни том приликом није држао онога: „з1а1: рго гаћопе уо1ип!а8" ! Међу тим зна се, да је исти г. проФесор у Великој Школи у Београду г. 1894. путовао но Старој Србији и бавио се дуже време у Хиландару на св. Гори, истражујући, преписујући старе листине и записе на рукописним књигама и купећи иисмене споменике на том свом путовању; и нриљежни чатац овога листа сећаће се онога саопштења у овом листу од г. 1895. на стр. 76., у ком се и то каже, да је исти господин донео у Београд и два номеника (из Високих Дечана) и трећи из Пећи и да се на истима налазе датуми кад је који од ИеманиКа умрм." Ковачевић је донео те поменике и остале паметнике год 1894., а сада бројимо већ г. 1898. од рођ. Христова — и тај вредни иначе и препечени наш историописац не изнесе бар те дашуме, кад је који од НеманиЛа умрг>о , на видело пред српски свет — до сего дне. Да чудна света, тих путујућих истраживалаца срнских и словенских старииа! Такав је био негда онај славпи руски нутник, Виктор Григорович — гса такав је чудан светац и тај наш Љуба Ковачевић И ја мучећи се годинама с испитивањем године и дана, у који се преставио који од Немањића, устао сам да приопштии гдешто од тих мојих трудних, а зацело и иснравке требујућих испитивања, не би ли се само поменути господин умилио и побуђеним нашао. да нам из старих поменика саопшти готову истину, да «е не би морао, ни ја ни млађи сатрудници наши, узалуд мучити и домишљати се, истражујући те дане и месеце и године! Летонис пећки писао је неки Давид првих година XV. века, и његов летонис

од чести је издао г. В. Јагић у Архиву за словенску Филологију, св. II., а носле нопово, и с оним што је Јагић био изоставио, Љуб. Стојаповић у III ћем Спомепику Срн. Краљ. Академије. И тај Давид тврди у том летопису, да се цар Урош пије преставио ни 2-ог, ни 3-ћег, већ баш 4-тог Декембра 1371. II већ из саме благодарности према том летописцу српском, који је много припомогао г. Љ. Ковачевићу да је у оном љутом окршају с г. Пантом Срећковићем, због убиства и неубиства цара Уроша и због године, које је скончао цар Урош, онако сјајно извојевао годину 1371. и тим доказао г. Панти, да краљ Вукашин, све да је и хтео, није могао убити цара Уроша, пошто је сам прије смрти цара Уроша, а наиме 26. Септ. 1371. изчезао и „памнт шго погибе с,> шумом" — требало је, да се Љ. Ковачевић обазрео и иа летописпа Давида и у ногледу дана преставленија цара Уроша Не може се узети, да је онај, ако и познији али ипак између свију краћих срнских летописа понајстараји Сеченички летопис, тек онако од ока и насумце нанисао, да се цар Урош преставио г. 1371. првог дана месеца Дек. у четв^так, већ је морао где у каквом старијем летопису наћи записано, да се цар Урош преставио у четвртак. Но ако се збиља у четвртак преставио Урош цар, онда је то било 4. Дец., а горе је већ нокушано изјаснити, зашто је ипак тај сеченички летонисац узео, 2. Дец., а не 4. Дец — али је то узео на своју шгету и свога угледа. Могао би још когод од наших млађих или младоумних писаца заузети се за 5. Дец. те доказивати, да се цар Урош иреставио 5. Дец , а никако ни 2-ог, ни 3-ћег, ни 4-огДец., и у доказивању том позвати се на славнога К. ХопФа, односно оно место у 85-ом тому, а стр. 457. Ермове и Груберове Енциклопедије, где се каже: „Уиказт, <3ег — с!еп 1е1г1еп Зегћепгаг ТЈгоз 1365. ег8сћ1а§1", или на тврдњу исто тако славног Херцберга (Сгезсћ. (1. Вугапћ и. с1ев Озтап. КеЈсћз стр. 494.) „ш ЗегМеп, тсо кга1 ^Уикаесћт 1т Ј. 1365. <3еп Сгагеп 81еГап VII. ! Јго 8 ги ^егосНтЦе егтогсМ." И тада би било доказано, да се цар Урош