Српски сион

„СР11СКИ СИОН."

тих надзорника са „измучених леђа нашега сиромашнога народа" кидају 4 фор. годишње т свакој црквеној онћнни. Логпка „Србобрановог" родољубља и негове искрене оданосги св. Православљу и истиннте љубавн за „народну цркву" јесге ова: Нека остане у Горњој Крајини пустош у верској обуцп. нека тало наши људи и од сада немаду „нп појма о Богу, вјери, црквп, моралу", на велики „гаудиум" било ма чији, ма се и не моглп надатп „духовном препороду нашег ларода", — само нека црквене општине не нлате за надзор, који служи оплемењивању те пустоши и томе препороду — знате ли колико ? •4 фор. годишње !! ! Ово запомагање „Србобраново" са 4 фор. је унраво одвратно. Оно је својствено људима, којн љубе свој народ дотле, док та љубав не дође до џепа, н не заиште и коју пару, да се постигне њоме оно, о чему љубав тих људи за народ говори и чиме се размоће. Одвратно је то заномагање, индигнира насЗар се тиме васнитава и препорађа народ, што му се буди већи интерес за 4 фор., него за његов верски н морални пренорођај? Је ли то подизање идејализма у народу, без којег нема будућности нпједноме народу?! Не, то је гадна н крештава дрека најгрубљег материјализма, то је одвратна агитација са „измученим леђима" протиз свега, што племенн душу, а не пуни стомак и џен ! Аргумента од 4 форинта треба цео „Србобран" да се стиди. Треба да се стиди и денунцијатског аргумента свога демагоштва, којпм денунцпра нашим дрквеним онштинама Србе свештенике, катихете са средњих завода, као људе, п који сами стоје под уиливом државне власти, који су државни званичници." Крај таквих денуицијација и демагошких гадних агитација, није чудо што су нрошле године хтели тамошњи људи надзорннке катихете Муждеку и Лалића да убију, јер „да носе маЦрске заставе", што им је „владика наредио да извешају на цркве". Није чудо што су нроти Лалићу при вршењу надзора у науци вере, затворили цркву у Средњој Горп. Није чудо, јер се давно тако говорило по Горњој Крајини, као што је у 70. бр. „Србобрана" штамиано курзивом, говорило но нароли из Загреба. — Госнода око „Србобрана" су канда већ прегорела и заборавила Сјеничак и Плашки; али онда нека се не граде јагањцима кад већ ускурјаче јадни народ и поведу га нд кланицу и оптуженичку клупу, а после на робију или на вешала. Именовани 1896. надзорници г.г. Лалпћ, Муждека н Воркапић, жртвоваху се уираво, вршећи, из љубави према црквп и оданости нрема своме Епископу, поверени им надзор над ваншколском младежи. И

место да им је и „Србобран" захвалан, јер стојаху у служби духовног препорођаја тамошњег нашег народа, — он их каља похлепом за новцем ! Срамота!! Тако одвратно се каљати умемо ваљда само ми Срби по својим новпнама. Ти надзорници примали су 4 ф. од општине. За дан су прелазилп две онштине. Примали су, дакле, 8 фор. За кола дневно су плаћали 6 фор. остала им дневница од 2 фор., да њоме подмире све друге дневне издатке, не рачунајући овамо рујинирање хаљина и т. д. И ко се не би при томе обогатио, па сигурно -и владичпн зет ! Да, да, бар да он ни.је вадзорннк?! Хе, ко му је крив што је способан за надзор! Не био бити катихета или не бити владичин зет!! Да смо пакоснн и злобни као „Србобран" и његови правдољуби, ми би им свима тамо зажелили, од срца и Бог зна како, дожпвотно богаћење са 2 фор. таквих дневница. Кад би стопу ио стопу ишли за гадним аргументима и ћошкастим назорима „Србобрановог" Правдољуба, требало би нам много артије и времена. Жалосно је, да смо и оволико морали потрошити. Писаније у 69. п 70. бр. „Србобрана" биојеједан излив одвратне пакости на впреосв. г. епископа ГорњоКарловачког п нпшта више- Ми смо га прибележили. Нека је на част целом „Србобрану" ! ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Радва Архидијецезалних епархијских власти.) I. Административни одбор у седници својој, одржаној 18. (30.) јуна о. г. нод председншптвом Његове Светости преузв. господина, натријарха српског Георгија, између осталих решио је и ове предмете: — Узети су са одобрењем на знање закључци збора настојатеља подручних манастира од 7. (19.) јуна о. г. у предмету састава господарствене основе за шуме иојединих манастира осим Хопова, те у предмету оснивања рацијоналног пчеларства о манастприма — Поднесена су са нрепоруком саборском одбору нзјасњења нодручних манастира у ногледу нодизања рацијоналног нчеларсгва по манастирима те постављања у ту сврху путујућег учитеља. - Одобрен је грађански нацрт, трошковнпк и заниеничкн уговор за онравак цркве и манастирске куће у манасгиру Гргетегу. — Одобрен је закупни уговор између манастира Крушедола и закупника Л. Дунђерског у иогледу издања манастирског земљишта иод закуи на 12 годпна. — Одређена је поновиа дражба над земљиштем манастира Хонова у сврху издања истог земљишта под закун на три године