Српски сион

С тр . 442,

„СРПСКИ сион, ц

В р . 28

сније сврхе, но што је учење ц надзор у вјери и „лијепом иравославију!!!" Јадна душо искариотска! Познали смо те! II ако се сакрио за бусију новога имена — псеудонима — ипак смо га познали; по незнању ствари, о којој иише, по нечувеном разметању н багателпсању свакога ко није „ок" и његов, по бијесном насртању на непоћуднога му еппскопа Михаила (а знамо и зашто), по, . .. но, по ономе са лањскога Петровданскога сабора нашега опште познатом цинизму његовом, познали смо — Цинишу . . . Па баш за то, што смо га познали, (и ако се сакрио) не налазнмо за вриједно нп једне, а ма баш ни једне утрошити у полемику, ни са њим, ни са његовим лајбжурналом, за кога смо већ неколнко иута освједочили се, да радо изврће, клевета и на непоћудне високе достојанственпке цркве наше насрће. Кад буде нпсао пристојно и без етрасти, када се са пуним именом јави као критичар, онда ће и сама Власт Епархијска гледати, да га поучн о оном, о чем пише, а не зна шта нише." Тако наш иоштовани г. донисник из Горњ? Крајине. С обзиром на „Србобрансвог" прослављеног интерпеланта са Петровданског сабора, могли би и ми, да не кажемо ништа више. Али ради других обзира морамо; а највише ради саме стварп. А ево у чему је та ствар. Почети ћемо са речима самог „Србобрана": „У дијецезп горњокарловачкој, а тако п по осталијем, постојао је све до пред њекијех двадесетак година тај лијеми обичај да је ваншколска младеж од Ђурђева до Мптрова, у неђеље и иразнике долазила цркви, и ту се до службе учила вјеронауци. А долазила је све до своје женидбе илп удаје. Шта вшпе, нико се није могао оженвти или удати, ако није испита из нјеронауке положио. Сваке јејесени, пред Мптров-дан долазио прота и држао испит са том младежи. Обичај тај лијепи, дакле, кога се сви старији још добро сјећамо, задња ова два деценија њекако је са свијем ослабио и престао, а на велику штету нашег народа у овијем крајевима. Јер како школа нема доста, а на мјестима никако, остаје нам већи дио дјеце сеоске без икакове обуке; сад, још нека се код цркве не обуче у вјерп и не уљуде, шта је онда? И збиља су нам читаве генерације остале не обучене у вјери и хришћ. моралу, те тако није чудо, да нам је у њекијем забитнијем крајевима народ морално пропадао; није чудо, да смо по судницама доживљавали онаковијех жалоснијех н срамннјех не само сптепа већ и призора, гдје наши људи нијесу о Богу, вјери, цркви, моралу ни нојма имали, а на велики гаудијум злураде „наше браће".

Не маримо овом приликом испитивати разлоге немиле те појаве у нас, доста, да је ту; дао Вог да бестрагом оде! Многи напш свештеници покушавали су, не би ли доскочили томе, пак су позпвали младеж, да цркви долази, молилп родитеље, нријатеље итд., али им није већијем дијелом за руком пошло. Данашњи енископ Михајло израдио је, те је земаљ. влада обзиром на постојећп школски закон, издала на потчпњене политичке власти наредбу, и ставила им у дужност, да ваншколску младеж (од 7 до 14 година) нагоне на полазак хрпшћ. наука, а евент. п да казне исто онако, као н за неполазак редовите школе. II сада су сви нзгледи ту, да ће онај лијени обичај оживљети, а шњим оживљети оиет готово опустјеле цркве сеоске. Збиља од овога рада можемо се надати препороду духовном нашег народа у Гор. Крајини. Посље свега овога ми би требали да благодаримо и захвалимо конзисторији, што је овђе утрла и прокрчила пут; што је енергички иозвала свештенство своје, да у том запарложеном винограду крчи, плијеви и ради." — Тако „Србобран". А да се тај запарложени виноград што боље и чим сигурније изкрчи и изплеви, и да се у њем што више изради и уради, издала је преч. епархијска конзисторија Горњо-Карловачка ову наредбу: НАСТАВНИ ПЛАН за н&уку о вјери, прописан наредбом епархијске консисторије у Плашком од 8. (20.) Фебруара 1896. Бр Е. К. 54 ех 1896. за наставу ваншколске дјеце у недјељне и празничне (као и светитељске) дане. Еатихиеис. 1. Знак часнога крста са правилним произнашањем (знамењем и изговором). 2. Молитва Господња („Отче наша") са правилним, тачним и гласним изговором на црквенословенском језику на памет (на изуст). 3 Архангелски поздрав („Богородицс Д^кко'') исто тако, са правилним изговором иа црквено-словенском језику, на изуст. Уиутство. — Прије ночетка обрађивања овога прописанога градива ваља дјецу нозвати благим пастирским гласом, да буду мирна и да назе и слушају, што ће им се казати. А казати им ваља чистнм језиком српским, разговијетно, да свако дијете добро разумије, за што су позвана к цркви и науци, шта ће ту слушати и учити. Прва настцва о вјерн треба да је очпгледна, проста, свој дјецп разумљива, лака и у облику приповиједања. Први појам треба да је иојам о Вогу. Да се до тога нојма на споменутн начнн дође,