Српски сион

Стр. 480

„СРПСКИ сион. ц

В р . 30

претпоставља ли госп. Петковић већу наобразбу код први хришћана пре 2000 (!) год. иего код српског народа, сада? Па кад први хршнћани, који нису могли имати свечаиих обреда, ни икона. нису пропали, него чак гиганским корацима напредовали може валда поеле 2000 год. ерпеки народ бити без њих." Ето, све је то неко дериптте написало, и све је то уредништво „Заставе" сигнирало и у сзоје ступце пропустило без икакве своје примедбе. То је оно што хоћемо да констатујемо, да прстом пока?кемо. А то би значило, ступци „Заставини" су отворени већ и јавном безбоштву. Ми смо у праву да тражимо о томе јавна рачуна од „Заставе". И ми је ево позивамо, у име српског православног народа, чије интересе и она вели да заступа, и у име св Православља, које и она вели дч узима у одбрану и често се његовим именом служи, позивамо је, да ноложи рачун о томе: да ли је она заиста солидарна са оним безбожничким цинизмом у њезину чланку под називом : „Тражење светлости у мраку". Ако није, зашто није од 5. (17.) јула до данас кориговала свој поступак пропуштања тога одвратног чланка у своје ступце? Сачекаћемо „Заставин" одговор на ова питања и онда ћемо наставити даље. Ако „Застава" ие одговори на наша питања, сматраћемо и то одговором. — р Иепити у ерпеким учитељеким школама еомбореким, на евршетку 1897—8. школеке године 1895—6. школске годипе одељена је женска учитељска школа од мушке а 1896 -7. обадве су проширене са четвртим разредом. Мушка учитељска школа смештена је у новом велел>епном здању, које је народу сриском псклонио свети патријарах наш, преузвишени господин Георгије Бранковик, а у старом нрииравничком здању, које је врло лепо онравити дала црквена општина сомборска, смештена је женска учитељока школа. Обе учитељске школе заједно са вежбаницима јесу под једним унравитељем, а у њима делају 10 ироФесора, један учитељ хармонијског иојања и музике; једна учитељица женског

ручног рада и кућарства и три предавача, од којих један наставља приправнике и приправнице у цртању, други у вртарству, пчеларству и свиларству, а трећи у гимнастици. За вежбаоницу приправницима служила је српска мушка школа самборска са 4 одељена школска разреда и 4 учитеља, и предградска мешовита школа у Селенчи са једним учитељем., Прииравницама служи за вежбаоницу срнска женска школа са 4 разреда и две учитељице, мешовита школа у нредграђу Црвенци са једним учитељем, и прво српско забавиште сомборско у којој дела једна оспособљена забавиља. Школска 1897—8. година започета је у учитељским школама и у вежбаоницама 1. септембра 1897. а завршепа је 22. јунија 1898. У мушкој учитељској школи уписано је било: у ирвом разреду 20;у другом 22; у трећем 16; у четвртом 17; свега 75 ученика. Од ових су у течају године из завода иступили 7, а један је решењем високосл. Школског Савета, због великих изгреда из завода изкључен. На свршетку ове школске године било је у првом мушком разреду 19; у другом 20; у трећем 15, а у четвртом 13; свега дакле 67 редовних приправника. Од којих је један приправник првог разреда родом из краљевине Србгје а сви остали су из краљевине Угарске и здружених земаља. Сви мушки ириравници су Срби иравославне вере. Позавичају били су родом из бачке дијецезе 31; из темишварске дијецезе 15; из вршачке дијецезе 15; из будимске дијецезе 3; из архидијецезе 5; из горњокарловачке 1; из краљевине Србије 1. Здравље је мушких прииравника са малим изузетком било повољно. Ни један се смртни случај ове године догодио није. Са изузетком оних, који су у течају године завод наиустили, сви остали ученици овог завода школу и цркву иолазили су приљежно. Они приправници, који су од 5—8. новембра 1897. школу самовољно оставили и демонстровали, пошто су се покајали и у школу поврати !и, пресудом в. Шк. Савета кажњени су затвором и губитком стипендија народних и Платонеумских, а Ј. А. принравник IV. разреда, као највећи иокретач ђачке побуне, искључен је из овога и из свију сриских учитељских школа. Поједини учевицп II. разреда, који су 20.